Prosvetni glasnik

Морално Припремање Деце за Друштвени Живот

185

У свим питањима практике моралног васпитања мени се, са уверењем, чини да, по јачини и по своме значењу, на првом месту стоји утицај личног примера старијих, а пре свега васпитача и педагога, на млада дечја срца. Затим мора доћи васпитни утицај општих животних услова, утицај целе школске атмосфере, и најзад, утицај математички пласираног обучавања у моралној настави. Нарочито се ова последња метода не сме занемарити. У већини европских школа, то предавање се своди само на веронауку или, тачније, на предавање догми и обреда владајуће религије. У Француској је предавање религије избрисано из општег реда школских предавања, и на њено место су стављени часови из морала, који су дужни да замене религиозни морал. Не дотичући се, овога пута, великог, сложеног и тешког питања о стварању религиозног васпитања у школи, дозвољавам себи да само докажем како, по моме мишљењу, ни једно ни друго решење не постиже жељени циљ. Истина да је предавање религије потребно, и то само у најосновнијем коренитом облику. Наравно да савремено установљено предавање религије више придаје пажњу историји цркве, апстрактним догмама и обредној страни, него чисто моралном питању. И то би било исто тако врло потребно изменити, када би религиозно васпитање могло достићи жељено благотворно утицање на младе душе. Ипак, религија се нема чиме заменити, а избацити је из школе погрешно је, јер ми немамо других начина за успостављање основних и дубоких елемената морала и моралних уређења. Али само религиозно васпитање није, ни у ком случају, довољно. ПаралеЛно с тим, ослањајући се на његово чисто, „не од овога света учење", мора ићи и систематско поучавање ученика са елементима моралних основа друштвеног живота. И то поучавање морало би се извести не путем системе задавања (учити и запамтити морал немогуће је), већ путем систематских разговора са ученицима о моралним питањима, читања лекција, пребирања појединих животних случајева, анализирања карактера, поступака светлих и пропуштених својој моралној јачини, и т. д., и т. д. Ту је потребно савесно читање, обраћање на литературу, критика прочитанога и корисно упућивање ученика на живо третирање разних мишљења при критиковању особних случајева, најближег реалног живота ученика, и т. д. Једном речју, то предавање не сме бити тешко за руковођење, већ мора бити као сачинилац у помагању самосталног рада ученика у његовом моралном самоусавршавању. Остављајући за други пут питање о односу религиозног васпитања према моралиом припремању за друштвену делатност, дозвољавам себи да на. завршетку још једном поновим: савремени живот снажно захтева од својих радника цео низ моралних особина, које се саме од себе не стварају и не развијају. Данашња дужност школе и свег школског и