Prosvetni glasnik

Бергсонова Филозофија

189

очигледно, проблем дискурсивног сазнања, то се питање своди на питање о интуицији. Особени смисао оне акције људског духа која се зове уметничком и која се, квалитативно, одликује од мишљења, дискурсивне и логичне акције, лежи у „интуитивности". То је проблем филозофије уметности. Без обзира на то како се има разрадити та филозофска дисциплина чији су елементи већ, појединачно и растурено, дати, и да ли ће се она кретати правцима који су, овде онде, у мислилаца обележени и назначени, овде је за нас било од интереса подвући и нагласити да је њен централни проблем интуиција. Она је онај велики факт пред којим се налазимо кад се упустимо у посматрање суштине уметничке креације; она је онај ирационални остатак личности који увек остаје као отворено питање, после свих рационалних покушаја да се феномен уметности схвати и објасни, и после свих психолошких, социолошких и физиолошких напора да се приђе ближе појму уметничког стварања. Названа разним именима, описивана на разне начине, констатована небројено пута до сада, уметничка интуиција је остала проблем за филозофију, за нарочити тешки и научни напор филозофских рефлексија. А како је уметност одиста узвишена акција људска, то је и пут ка њеном потпуном разумевању тежак и мучан, као онај пут којим се постиже атог т^еПесћхаНб у Спинозе... Интуитивни напор којим се људски дух, кроз уметности, жели пробити до суштине реалности, схватити је и приказати је — то је онај гносеолошки факт који се у филозофији уметности истиче као њен главни проблем. Интуитивни напор којим ће Бергсонова филозофија будућности успети да сађе у живи ток реалности и да је схвати коначно, напор који има за свој смер и свој смисао филозофија — то је онај централни факт целе Бергсонове „филозофије интуиције". Овде смо пред задатком трећег дела расправе. III. Вративши се на закључке првог дела наше расправе, о томе шта је управо интуиција у Бергсоновој филозофији, морамо констатовати да је она као метод филозофске спекулације изведена у Бергсона на један програматичан и дескриптиван начин. Програматичан, јер се њена реална примена на решење метафизичких проблема предвиђа у једном будућем, колективном раду филозофа, за који је Бергсон дао само основну скицу. Дескриптиван, јер је права природа интуиције описана по аналогији са извесним доживљајима, чисто психичким и субјективним, који су, данас, само појединачна растурена искуства. Другим речима, интуиција као позитивни фактор у филозофији, има у Бергсона значај провизорно. наглашеног метода, чији се реални разлози налазе у једном личном уверењу. Сем тога, значај интуиције лежи у значају метафизичке конструкције, изграђене на основу једног нарочитог гледишта на свет и једног