Prosvetni glasnik
974
Просветни гласник
патријаршији на управу. Протест српских архијереја и жалба руској цркви. — 5. Прогоњење последњих српских архијереја и жалосна судбина њихова. Грчки архијереји заузимају њихова места. Стање цркве у земљама под Турцима у прво време после ове смене. Б) Српска црква у Угарској у овоме периоду 1. Стање српске цркве у Угарској до велике сеобе. Патријарх Арсеније III на основу добивених привилегија обезбеђује православље и уређује цркву. — 2. Оснивање митрополије после смрти патријарха Арсенија III. Први српски црквено-народни сабор у 1707 години. Избор архиепископа и митрополита Исаије Ђаковића, потврда и давање аутономије од стране пећког патријарха „ Калиника I. Митрополит Софроније Подгоричанин. — 3. Давање аутокефалије српској архиепископији и митрополији у Угарској. Вићентије Поповић. — 4. Мојсеј Петровић. Сједињење Карловачке митрополије с Београдском. — 5. Оснивање Велике богословске школе под управом доведеног из Русије Максима Суворова. — 6. Вићентије Јовановић. Обнављање Велике богословске школе са другим Русом, Емануилом Козачинским. — 6. Долазак патријарха Арсенија IV и избор на катедру упражњене Карловачке митрополије. — 7. Гоњење православља у кругу Карловачке митрополије и борба српске цркве и народа за очување своје вере и права. Митрополит Павле Ненадовић као бранич православља и цркве. — 8. Сеоба народа у Русију и оснивање тамо Нове Србије и Словено-Србије. Оснивање за српске послове Илиреке дворске депутације у Бечу. Сабор у Карловцима 1769 године, оснивање Неприкосновеног фонда и издавање 1770 год. Регламента привилегија. — - 9. Митрополит Вићентије Јовановић-Видак. Други регламент из 1777 и Трећи из 1779 год. — 10. Митрополит Мојсије Путник, издавање „Конзисторијалне системе", додавање Сибињске и Буковинске епархије Карловачкој митрополији. Време владе цара Јосифа II повољно утиче на поправку права српске народности и православне вере. Његов „Толеранц—патент". Митрополит Стеван Стратимировић. Оснивање Богословије у Сремским Карловцима и других просветних завода као основ за преуређење цркве и препород српског народа.