Prosvetni glasnik

976

Просветни гласник

трополита — патријарха Самуила Машировића. — 3. Краљевски рескрипт из 1868 год., организација из 1871 г. и Саборно устројство из 1875 год. Мешање државе у црквено-народне послове, сузбијање народних кандидата за митрополите-патријархе, Арсенија Стојковића и Никанора Грујића, одређивање админстратора, збацивање Прокопија Ивачковића. Патријарси-митрополити Герман Анђелић и Ђорђе Бранковић. Њихов добротворни рад. — 4. Последњи митрополит-патријарх Лукијан Богдановић. — 5. Опште стање Карловачке митрополије-патријаршије у време уједињења Српске цркве. В) Српска црква у Црној Гори 1. Стара Зетска епископија, затим митрополија, као зачетак ове обласне Цркве српске. Премештање столице Митрополије док се није установила на Цетињу. —■ 2. Постепено стварање теократије у Црној Гори. Период митрополита из разних племена. 3. Митрополити Петровићи Његоши: Данило, Сава, Василије и Петар I. — 4. Зависност митрополије у црквеном погледу од Пећке патријаршије све до присаједињења њеног Цариграду. Долазак самосталности саме по себи после овог чина за време митрополита Петра I и признање те самосталности од стране других православних цркава. Митрополит Петар II. — 5. Престанак теократске управе у Црној Гори. Митрополити: Никанор Ивановић, Иларион Рогановић; оснивање Цетињске богословије и уређење пензија старим и изнемоглим свештеницима. Висарионов Љубиша. Митрофан Бан као заводилац боље дисциплине у свештенству, ношења свештеничког одела, плата свештеничких; установљење конзисторије, установљење Захумско-рашке епархије, доцније и Пећке, и увођење синодалног уређења. — 6. Конкордат с Римом. Обновљење Барске католичке архиепископије са словенским богослужењем. Г) Црква у Србији 1. Стање епархије Србије од присаједињења Пећке патријаршије Цариградској до устанка под Карађорђем. — 2. Улога народног свештенства тога доба, знатнији претставници његови и мученици за веру и слободу. — 3. Митрополити београдски до прогласа Србије за аутономну кнежевину. Прво уређење цркве и прихода њених служилаца на крагујевачким скупштинама из 1816—1822 год. — 4. Добијање аутономије црквене у 1830 год.