Prosvetni glasnik

Општи део

979

Црква у области права. Црквено право и његове карактерне особине. Дефиниција црквеног права у објективном емислу. Деоба црквеног права на унутрашње и спољашње и његово место у општој системи права. Црквено право као наука и његова задаћа: кратак преглед историјског развића црквеног права; општа и специјална задаћа. Методи за изучавање црквеног права: практични, историјски, филозофски и упоредни. Однос науке црквеног права према другим наукама: а) богословским: догматиком, моралком, историјом цркве и литургиком; б) правним: државним право, грађанским правом, кривичним правом, административним правом, римским и византијским правом, грађанским и кривичним судским поступком. Кратак преглед црквеио-правне књижевности: код римокатолика, протестаната и православних. Научна система црквеног права: а) унутрашња: о уређењу цркве и црквеној управи; б) спољашња: однос цркве према држави и према другим конфесијама. Извори црквеног права: 1. Божанска воља Осииваоца цркве; 2. Живот и практика цркве; 3. Воља цркве; 4. Воља највише државне власти. — Деоба извора: на основне или опште (канонске), историјске и практичне. А. Општи извори: божанско право (јиз сЈтпит), апостолско и црквено предање, законодавство као извор црквеног права, обичајно право као извор црквеног права. Б. Извори црквеног права православне цркве: правила васељенских и помесних сабора као и св. отаца. Историја извора црквеног права православне цркве: апостолска правила, апостолске конституције или устави. Канонски и црквено-грађански зборници: а) канонски: зборник Јована Схоластика V 50 наслова, канонска синтагма у 14 наслова; б) црквено-грађаиски: извод из Новела Јустинијанових у 87 глава, СоНесИо ШрагШа. Номоканони: у 50 наслова, у 14 наслова. Синопсиси: порекло и употреба. с * ■ ћпитимијни номоканони — пенитенцијални: порекло и употреба. Коментатори канон. кодекса: Алексије Аристин, Јован Зонара и Теодор Валсамон.