Radno i socijalno pravo

86 Б. Лубарда: Пикетинг као облик колективне акције радника

налази у одређеној врсти пословног односа, нпр. у питању је пословни партнер примарног послодавца који му испоручује робу или од кога купује робу. Пикетинг се, дакле, организује испред улаза (у круг пословних просторија) код секундарног послодавца, како би се утицало на секундарног послодавца да током колективног радног спора (синдиката и примарног послодавца) овај прекине (испоруке робе и уопште) пословну сарадњу са примарним послодавцем. По правилу је секундарни пикетинг праћен и секундарним бојкотом.

Секундарни пикетинг сматра се недопуштеним, јер се предузима против послодавца са којим организатор пикетинга (синдикат) није у колективном радном спору.30)

Изузетно, секундарни пикетинг (и секундарни бојкот) може да буде допуштен (законит), сходно доктрини о повезаности (АПу достте), када примарног и секундарног послодавца везује заједничко власништво (у предузећима), јединствено пословање, или заједничко обављање (и контрола) AKTHBHOCTH (common ownership, соттоп сотто! ој оретапопх).31)

У. О ПРИЗНАВАЊУ ПРАВА НА ПИКЕТИНГ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ РАДНОМ ПРАВУ

Позитивно радно право у СР Југославији (Закон о основама радног односа и Закон о штрајку ("Службени лист СРЈ", бр. 27/96) не регулише (изричито) право на пикетинг (као и право на бојкот – на страни радника, нити право на локаут/искључење с посла – на страни послодавца). Ипак, тумачењем појединих одредби Закона о штрајку, који се индиректно односе на институт пикетинга, а, пре свега одредба Закона о месту окупљања учесника штрајка, може се закључити да је пикетинг (чак) забрањен: “Ако се штрајк испољава окупљањем запослених, место окупљања учесника у штрајку не може бити ван круга пословног простора запослених који ступају у штрајк“ (члан 5 ст.3 ЗОШ-а). Дакле, не само да није признато право на пикетинг, већ нема ни слободе пикетинга (одсуства законске забране пикетинга).

е [есе јегепда, одредба Закона о месту окупљања учесника у штрајку нема уопште у упоредном радном праву, осим у погледу (краткотрајног) штрајка упозорења, који се одржава на местима рада, односно у кругу

30) Секундарни пикетинг се квалификује као случај непоштене радне праксе синдиката. Ближе: К.А.Воппап,оп.цит,стр. 243. и следеће; D.P. Twomey, опшит,стр. 228-229. 31) D.L.Leslie; on.uut,crp. 128-132.