Radno i socijalno pravo
Д. Ковијанић: Основни предуслови успешног пословања и заштита права запослених 245
Због снаге утицаја преко речи нормални су ефекти њиховог дејства на друге чиме се у свест и подсвест људи уносе идеје којима се наводе на пут којим никада не би кренули да није на њих било смишљеног утицаја. Непостојањем критичког расуђивања и оцене упућене поруке, речи често и насилнички делују на људски дух са искључивим циљем да се упућене поруке обавезно прихвате.
Да би сигурност у прихватању нуђене идеје била већа, творац идеје који је најчешће и манипулатор, настоји да над њом има и монопол и да исту не даје у алтернативама. Када о истој ствари идеје теку из више центара и у алтернативама, онда је и степен јединства мањи а могућност сукоба већа. Треба избегавати противуречне информације јер оне изазивају и противуречна реаговања, што за собом оставља као последицу – несигурност, дезорганизацију, напетост; а све то повећава могућност сукоба. Убедљивост поруке, више од њене садржине, постиже њено везање за моћан и ауторитативан избор, као и ситуацију у којој се нађу и они којима се информација упућује: што је ситуација објективно тежа, или је несносније субјективно осећање те ситуације, то ће спасилац (а он је најчешће овај који нуди идеје) добијати више поверења; свака неизвесност чини људе несигурним, пуни их страхом, сумњом и тако их претвара подложним утицајима због трагања за излазом.
Што се степена обавештености тиче, он умногоме зависи од мотивисаности људи да дођу до обавештења, и обично бивају добро обавештени они који имају интереса за одговарајући проблем. Од значаја самог проблема зависи и ширина круга заинтересованих.
Знајући да значај речи у информисању игра велику улогу, творци обавештавања смишљено одашиљу оне идеје за које пажљивим обликовањем, изабраним речима, верују да ће бити прихваћене.
Код обавештавања врло битан елеменат је и увереност оних који убеђују у оно чему друге убеђују, чиме се потврђује и припадност идеји.
Од прихваћених информација, маса њих бива прихваћена из разлога што људи желе да учврсте своје уверење да су у праву, што им потврђује и сама информација у којој се износи онај став који су они већ формирали; у томе додуше има доста људске таштине.
Интерес је послодавца, а и сваког запосленог да буде редовно, благовремено, истинито и потпуно обавештен о целокупном пословању организације, о њеном материјалном финансијском стању и о другим питањима.
Нормално је претпоставити да је запослени заинтересован да буде обавештен о резултатима свога рада и пословања организације у којој ради, како би своју радну и пословну оријентацију правилно усмерио.
Нема обалсти радног испољавања за коју обавештавање може бити искључено; напротив функција обавештавања је део укупног текућег посло-