Radno i socijalno pravo

,

Д. Ковијанић: Основни предуслови успешног пословања и 246 заштита права запослених

вања која се у односу са доприносима других функција и института у орга-

низацији и ван ње уклапа у систем интегралности односа и интереса. Нису ретке појаве, у појединим срединама, да се сакривање одређеног стања проглашава потребом чувања пословне или друге тајне; то је краткорочност политике. Бегство од одговорности и сакривање непријатних истина је бирократска дегенерација института информисања, што најчешће доводи до суочавања са непоправљивом кризом. Срж информисања није пуко сазнавање стварноси, већ потреба мењања одређеног стања – лечење непожељне ситуације. Ако објављивање штети лечењу, не треба објављивати; информација не сме да потенцира тешкоће, већ да помаже у решавању. Исто тако, сакривање кривица, избегавање одговорности, сакривање тграгова – не сме да буде разлог за сакривање истине.

Интегралност система пословања

У циљу повећавања ефикасности пословања у дириговању активностима организације, руковођење се суочава са бројним препрекама и тешкоћама које треба савладати или им се прилагодити. Сви утицајни фактори, а пре свега радни потенцијали запослених морају се уклапати у јединствени систем функционисања: у којем се тачно и прецизно мора знати улога и функција сваког чиниоца. Поштујући утврђени систем функционисања, сваки чинилац треба да у њему нађе своје место и угради своју специфичност у комплексности пословања организације. Ово уграђивање специфичности у јединствен систем потенцира трагање за бољим решењима. Иако је у човековој природи да себе сматра другачијим од осталих људи, он мора бити адаптиван у односу на циљеве које организација утврди. Та адаптивност није само појединачна и збирна обавеза запослених; већ и планови, програми и постављени циљеви морају бити прилагођени специфичностима запослених. Њихово међусобно прожимање и прилагођавање битна је претпоставка успешности пословања организације. Усмеравајући фактор у том пилагођавању, који обезбеђује јединственост пословања и потире разлике, односно уклапа их у хармонично испољавање, припада, пре свега, истуреним функцијама чији је задатак да складност функционисања организације обезбеде у свим фазама процеса пословања не занемарујући ни једну функцију испољавања. Ово подразумева збир активности почев од припреме акције, њене сврсисходности, спроводљивости, благовремености, одговарајуће комуникације и припреме акције, њене сврсисходности, спроводљивости, благовремености, одговарајуће комуникације и координирања односа према потешкоћама – стварним, претпостављеним и могућим (њигово савлађивање, ублажавање, спречавање, избегавање) прецизним одре-