Radno i socijalno pravo

Д. Ковијанић: Основни предуслови успешног пословања и заштита права запослених 249

А НИ И Е5 значи да, самим чином потврђивања и објављивања међународних уговора, њихове одредбе имају приоритетну нормативну снагу независно од тога како су и да ли су или не уграђене у национално законодавство.

Поштовањем одредбе члана 77. став 1. тачка 5. Устава СР Југославије, савезним законом се за област радних односа, а тиме и за питања заштите права запослених, утврђују само основе. Потпунија законска регулатива за ову област утврђена ] је републичким закном о радним односима. Ово право на репу бличку регулативу, такође, произилази из Устава СР Југославије чијом је нормом (Члан 6. став 2.) утврђено да је република чланица суверена у питањима која нису савезним уставом утврђена као надлежност СР Југославије.

С обзиром да је у Закону о основама радних односа и у Закону о радним односима, њиховим бројним одредбама, одређена улога синдиката, треба истаћи да се уставом утврђена садржина синдикалне делатности:

“синдикати се оснивају ради заштите права и унапређење професионалних и економских интереса њихових чланова“, најсмисленије исказује, управо у заштити права запослених.

Уставна формулација: “без одобрења уз упис код надлежног органа“, која се односи на зајамчену слободу синдикалног организовања и деловања, исказује могућност постојања више синдикалних организација у истом радном колективу, што подразумева њихову обавезу да подстичу међусобну сарадњу по свим битним питањима и да избегавају све активности којима једни другима могу поткопати положај и сметати њиховим активностима, што би се у крајњој линији негативно одразило на заштиту права запослених. По питањима заштите права запослених и представници запослених су у аналогној обавези као и синдикалне организације, без обзира да ли су они синдикални представници (именовани или изабрани од стране синдиката, или чланови тих синдиката) или су их за “радничке пред ставнике“ слободно изабрали радници предузећа и чије функције не обухватају активности које су признате као искључиви прерогативи синдиката.

Из законских одредаба којима се исказује улога синдиката произилази и оправданост гарантоване заштите синдикалних повереника и Тредставника запослених да не могу бити позивани на одговорност нити доведени у неповољнији положај због својих активности ако поступају у складу са законом и колективним уговором. Питање њихове заштите у директној је вези са степеном заштите права запослених.

Одредбама Закона о основама радних односа и Закона о радним односима у којима је наведено да се допуна њихове садржине утврђује колективним уговором, односбно у складу са колективним уговором – законодавац је усмерио активност субјеката колективног уговора, пре свега, на утврђивање права запослених и на заштиту тих права. Ово произилази из