Radno i socijalno pravo

Др ДРАГОЉУ Б ДРАШКОВИЋ, «Електропривреда Црне Горе", Никшић савјетник генералног директора ЈЕП-а

ПРОБНИ РАД КАО ПОСЕБАН УСЛОВ ЗА РАД

1. Нормативна вредност пробног рада на савезном нивоу

Закон о основама радних односа (“Сл. лист СРЈ“ бр. 29/96, у даљем тексту –— савезни Закон) предвиђа могућност утврђивања пробног рада као посебног услова рада за рад на одређеном радном мјесту, али не дуже од три мјесеца (члан 12. став 2.).

Пробни рад је у нашем радно правном систему, међутим, био предвиђен још Уредбом о заснивању и престанку радног односа из 1948. годиине, а затим и Законом о радним односима из 1957. год. Од тада овај институт је уграђиван у нове прописе о радно-правним односима и развијао се и усавршавао упоредо са развојем самих тих односа. Тако су пробни рад као инструмент за провјеравање стручних и других радних способности радника познавали и Основни закон о радним односима из 1965. године, Закон о међусобним односима радника у удруженом раду из 1973. год., а такође и републички и покрајински закони о међусобним односима радника у удруженом раду из 1973. и 1974. год. Након доношења Закона о удруженом раду из 1976. год. који није предвиђао пробни рад, овај институт је ипак био присутан у радном законодавству, јер је садржан у појединим републичким и покрајинским законима о радним односима. Закон о измјенама и допунама Закона о удруженом раду из 1987. год. поново уводи пробни рад на савезном нивоу и од тада је тај институт константно присутан. Закон о основним правима из радног односа из 1989. год. предвиђао је такође пробни рад као факултативни институт који се општим актом могао утврдити као посебан услов за рад радника на одређеном радном мјесту, али не дуже од шест мјесеци.