Radno i socijalno pravo
150 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО
ПРАКСА ПРИВРЕДНИХ СУДОВА
Правило о престанку радног односа услед стечаја
У пракси привредног судства, до доношења Закона о основним правима из радног односа (“Сл. лист СФРЈ", бр. 60/89 и 42/90 и “Сл. лист СРЈ", бр. 42/92), односно у периоду схватања радног односа као међусобног односа удружених радника, заступљено је гледиште да даном остварења стечајног поступка по сили закона престају радни односи радника стечајног дужника, а да се задржаним радницима у току стечајног поступка радни однос принудно трансформише у уговорни однос, односно да се њихов рад претвара у чист облигационоправни однос, рад без радноправних и социјалноправних елемената.
Тако према Пресуди Окружног привредног суда у Ријеци, П. 445/86': Из законске одредбе произилази да ови радници нису у радном односу, а правни основ њиховог задржавања је одлука стечајног већа. Осим тога, Закон и не говори о радном односу већ употребљава термин “задржати на раду“. Стечајни поступак је посебна врста извршеног поступка. Из тога следи да радници који се задржавају на раду учествују у том поступку по одлуци суда, тј. као “продужена рука суда“, а на исти начин као извршни органи у извршном поступку поступају по налозима суда.“ Према Одлуци Вишег привредног суда Србије, Пж. 72/800: “Отварањем стечајног поступка над организацијом удруженог рада престају радни односи њених радника, јер више не постоји битан услов за постојање радног односа, а то је удруживање рада и средстава на основу самоуправног споразума. Стога, то што је стечајни управник задржао на раду бившег радника стечајног дужника не представља радни однос у смислу Закона о радним односима, што правилно утврђује и Основни суд удруженог рада, па због тога и одбија захтев да се раднику у радни стаж призна време од 1. марта до 26. јула 1979. године. С обзиром да се у конкретном случају ради о потраживању радника за обављене послове у окончању стечајног поступка, то се ради о потраживању које представља, у ствари, трошкове стечајног поступка, који се исплаћују из стечајне масе, независно од пријављених потраживања у стечајном поступку...“ “...стечајни управник као орган суда не може имати функцију да “заступа или “запошљава“ те раднике, јер би то испало да се радници путем судских органа запошљавају... радници дужника не могу да
Наведена код: Др Александар Николић, Радни односи у Србији, НИП “Пословна политика"“, Београд, 1990., стр. 336.
Наведена у тематском броју “Судске и управне праксе", бр. 2/1982, Привредно-правно пословање ОУР кроз судску праксу, стр. 215.