Radno i socijalno pravo

152 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

однос мора престати свим радницима осим оних које је стечајно веће задржало до окончања стечајног поступка а најдуже годину дана“.

По доношењу Закона о основним правима из радног односа, који у члану 1. став 2. дефинише радни однос као “добровољни однос између радника и организације, односно послодавца“, у пракси привредног судства као спорно питање појавило се како применити члан 93. став 2. ЗППСЛ ! Решење је нађено у конструкцији радног односа на одређено време пш generis. “На саветовању привредних судова Републике Србије у Београду 28. 1Х 1990. год. у вези примене Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији, закључено је да, у смислу чл. 93. ст. 2., задржани радници нису у класичном радном односу, јер њихове личне дохотке одређује стечајно веће, а намирују се из стечајне масе. По својој правној природи рад задржаних радника окарактерисан је као једна специфична врста радног односа на одређено време... ради се о радном ogHocy sui generis... To Huje наставак заснованог радног односа у истом статусу, већ прерастање радног односа у радни однос са законом одређеним садржајем и обимом права.“

Према ставовима Одељења за привредне спорове Вишег привредног суда усвојеним 24. 12. 1993. године', “... отварањем стечајног поступка престаје радни однос свим радницима. До нејасноће долази што закон каже да стечајни, односно ликвидациони управник задржава известан број радника ради обављања одређених послова (чувари, финансијски стручњаци, а могу бити и радници за производњу). Ови радници су у радном односу на одређено време с тим што тај однос траје док се не заврше одређени послови или се не оконча поступак стечаја. Овај однос може престати и у случају када се закључи принудно поравнање у стечају. Код престанка радног од-

1 «указаћемо на Једно од спорних питања у вези са стечајем и престанком радног односа.

Према одредби члана 93. став 2. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији стечајно веће може док траје стечајни поступак задржати на раду потребан број радника ради завршавања започетих послова. Радници који су остали на раду имају према одредби члана 94. овог закона право на лични доходак. Споран је радноправни статус ових радника. Ако се прихвати становиште да и овој групи радника престаје радни однос даном остварења стечајног поступка, како је законом предвиђено, онда стечајно веће мора решити радно правни статус радника који остају на раду. Обављање послова по налогу стечајног већа, ако је раднику престао радни однос, тешко се може подвести под привремено или повремено вршење рада предвиђено одредбама члана 140-144. Закона о радним односима Србије. За предвиђено право на исплату личног дохотка мора постојати ваљан правни основ." (Олга Јанковић, Стечај предузећа, његов однос према технолошком вишку и судска пракса у овим споровима, Зборник радова “Саветовање о технолошком вишку,

„ Београд, 1991. година. #

1 Мирослав Васиљевић, Радни однос и стечај, “Радни односи и управљање", бр. 1/92, стр. 29.

3 Објављени у "Савременој пракси“, бр. 1518 и 1519 од 14. 2. 1994. и 21. 2. 1994. године.