Radno i socijalno pravo

158 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

примао мањи лични доходак од загарантованог, јер је висина тих потраживања и начин исплате регулисан посебним прописом, тј. Законом о принудном поравнању, стечају и ликвидацији. 7"

Остале радноправне последице стечаја

Организације за обавезно социјално осигурање дужне су да пријаве потраживање на име неуплаћених доприноса за социјално осигурање, јер “не постоји ни један пропис ЗППСЛ који прави разлику између пријављених потраживања како у погледу основа, тако и у погледу благовременог подношења пријаве у смислу члана 90. став 6. ЗППСЛ

Због сразмерног намирења, умањују се зараде, па се умањују и доприноси, али се то “не разрешава у поступку пред привредним судом... то може да утиче на опредељење поверилаца да гласају за или против принуд

9932

ног поравнања.

На питање: “Да ли потраживања која запослени радници код стечајног дужника по основу зарада остварених изнад нивоа гарантованих зарада могу да се третирају као јединствена пријава потраживања свих радника, ради стицања својства претежног повериоца у поступку закључивања принудног поравнања7“, на заједничкој седници Одељења за привредне спорове и привредне преступе Вишег привредног суда од 9. 7. 1998. године, утврђено је правно схватање: "Свака пријава је лични захтев повериоца и о свакој пријави се посебно одлучује по чл. 124. до 127. ЗППСЛ. Сваки поверилац гласа са својим утврђеним потраживањем." Према правном схватању Одељења за привредне спорове Вишег привредног суда од 6. 10. 1999. године, “О предложеном принудном поравнању гласа сваки радник појединачно и то са потраживањем које прелази висину загарантоване зараде. Потраживања радника дужника се разврставају у два дела. Први је део који се исплаћује и без пријаве потраживања. То је загарантована зарада која у бруто износу пада на терет трошкова стечајног поступка по члану 140. став

Решење Врховног суда Војводине, Пж. 1458/91 од 11. 9. 1991. године Решење Вишег привредног суда, Пж. 8396/97 од 28. 10. 1997. године. = Одговор утврђен на седници Одељења за привредне спорове Вишег привредног суда од 2. 7. 1997. године. “У пракси се поставило питање да ли се доприноси морају исплатити на укупно исплаћене зараде до отварања поступка стечаја или би се доприноси могли ограничити само на висину гарантованих зарада. С обзиром да у трошкове стечаја улазе само гарантоване зараде онда на ово питање треба одговорити да без обзира колике су биле исплаћене зараде пре отварање поступка стечаја, а на које зараде нису исплаћени доприноси, као основ за плаћање доприноса треба само узети износе гарантованих зарада и исплате доприноса извршити према гарантованим зарадама као основици за доприносе. (Јелисавета Василић, оп. цит. стр. 307)