Radno i socijalno pravo

П. Спасић: Радноправно питање стечаја 159

2. ЗППСЛ, што значи и на терет трошкова принудног поравнања. Ради се о својеврсним привилегованим потраживањима која не падају под режим из члана 140. став 1. ЗППСЛ.“

“Ако је у току стечајног поступка закључено принудно поравнање, обустављањем стечајног поступка престају и правне последице стечаја. Стога се пријављена потраживања више не сматрају доспелим онога дана када је отворен стечај, већ онога дана када је то предвиђено уговором.

Одлука надлежног суда којом је одобрено принудно поравнање има правно дејство и према радницима ОУР који потражују износе изнад зајемченог ЛД (Колегијум Судске праксе СУР Србије, од 26. 3. 1986. године).

Према схватању Вишег привредног суда на седници Одељења за привредне спорове од 24. 12. 1993. године, “Након одобрења закљученог принудног поравнања у стечају поступак стечаја се обуставља. Обустављањем поступка стечаја престаје функција стечајног управника. Сада када је закључено принудно поравнање, предузеће поново оживљава и отпочиње са радом. Међутим, радницима је отварањем стечаја престао радни однос па је сада потребно организовати предузеће. Овде настаје слично стање као и код оснивања предузећа па зато треба именовати вд. директора који ће организовати рад предузећа. Једини орган који може именовати вљд. директора јесте стечајно веће јер је доношењем одлуке о отварању стечајног поступка и објављивањем решења престала функција директора и радни односи радника, па се сада именује в.д. директор који организује рад предузећа, пре има раднике и организује производњу или пружање услуга. В.Д. директора може након пријема извесног броја радника заједно са повериоцима оформити комисију која ће одлучивати о пријему осталих радника. После пријема радника и избора органа доносе се статут и друга акта предузећа, расписује конкурс за избор директора а према условима утврђеним нормативним актима и успоставља се организација и редовно привређивање предузећа.“

Према одговору утврђеном на седници одељења за привредне спорове и привредне преступе Вишег привредног суда од 11. 7. 1995. године, “Под условима из члана 129. ст. 2. и 3. ЗППСЛ нема сметње да купац сте-

33 Врховни суд Србије, Прев. 202/96.

Према мишљењу Иванке Лекић, у тексту Заштита поверилаца у поступку принудног поравнања, стечаја и ликвидације, у тематском броју “Судске и управне праксе" бр. 2/1995, Заштита поверилаца у привредним споровима – “У оваквим би случајевима најефикасније решење ипак пронашли они најзаинтересованији повериоци са највећим потраживањима, а то су банке, разни фондови и др, јер је њима и у највећем интересу да предузеће поново ефикасно настави производњу, а они би могли ефикасно деловати кроз обавезно именовање одбора поверилаца, који би најбитније послове обављали уз надзор и сагласност стечајног већа.“