Radno i socijalno pravo

160 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

чајног дужника буде физичко лице које је својевремено основало стечајног дужника. >

Предлагач стечаја је дужан да предујми износ који одреди стечајно веће за покривање трошкова покретања стечајног поступка. Ако предлагач не предујми одређени износ, суд ће предлог одбацити.“ Изузетно, суд може одлучити да се поступак настави и ако предујам није положен (члан 73. став 2. ЗППСЛ). 7" Ако се касније установи да ови трошкови нису довољни, не може суд због недовољности ових средстава ставити решење о отварању поступка ван снаге и одбацити захтев за спровођење поступка, јер је поступак већ отворен. Трошкове ће суд наплатити од предлагача принудним путем по потреби, а дотле ће трошкове сносити на терет буџетских средстава.“

СТАВ ПРАВНЕ ТЕОРИЈЕ

За разлику од гледишта судске праксе, у правној теорији заступљено је мишљење да даном отварања стечајног поступка не престаје радни однос свих радника стечајног дужника. “У случају стечаја радни однос престаје отварањем стечајног поступка, у коли к о стечајно веће друкчије не одлучи. Стечајно веће може, док траје стечајни поступак, да задржи на раду одређен број радника... Дакле, радни односне мора да престане. Стечајно веће одлучује о томе... Радни однос престаје само оним радницима које стечајно веће не задржи на раду. На дан отварања стечајног поступка не мора да буде извесно којим радницима престаје радни однос, а који остају на раду. А то значи да у овим случајевима радни однос не престаје по сили

5 «Како дужник који је продат као правно лице наставља са радом а за тај рад, па ну

случају промене делатности, потребни су му радници, то практично значи да радници којима је престао радни однос могу да конкуришу равноправно са осталим лицима односно да немају никакву предност. На тај начин омогућава се да се дужник који је продат као правно лице ослободи и радника који својим радом не задовољавају." (Љиљана Радосављевић. оп. цит. стр. 36.) “Радници од купца не могу да траже поновно запошљавање или исплату зарада, без обзира што је обустављен поступак стечаја, јер купац правног лица купује правно лице без радника и без обавеза за потраживања која су настала до обуставе ‘ стечајног поступка." (Јелисавета Василић, оп. цит. стр. 309.)

Виши привредни суд, Пж. 1689/97.

“Предлагач мора указати на изузетне околности конкретног случаја које оправдавају доношење такве одлуке." (Виши привредни суд, Пж. 1997/97)

Решење Вишег привредног суда, Пж. 2201/95 од 5. 5. 1995. године. Аналогно важи и за наплату потраживања поверилаца стечајне масе (члан 138. ЗППСЛ), у које спадају и организације за обавезно социјално осигурање. Према Решењу Вишег привредног суда, Пж. 224/98 од 10. 3. 1998. године, “Пре него што се приступи намирењу поверилаца, из деобне масе издвојиће се, у смислу члана 138. ЗППСЛ, износ потребан за исплату трошкова стечајног поступка и за намирење поверилаца стечајне Mace.”