Radno i socijalno pravo

162 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

признати својство више силе“, ни радни однос запослених не може престати по сили закона. С друге стране, отварањем стечајног поступка по ЗППСЛ нема прекида правног субјективитета предузећа-стечајног дужника, већ само промене правног положаја: предузеће је задржало својство правног лица, али је са ограниченом правном и пословном способношћу, а органи тог предузећа су распуштени, а њихове функције је преузео стечајни управник. Поред новог правног стања у погледу статуса (ограничена правна и пословна способност), имамо и ново правно стање у погледу имовине (судска управа над имовином) предузећа-стечајног дужника.

Према томе, ако стечај не представља вишу силу, и ако отварањем стечајног поступка не престаје правни субјективитет послодаваца-стечајног дужника, не може се бранити решење у нашем законодавству о престанку радног односа по сили закона у моменту отварања стечајног поступка. У упоредном и европском комунитарном праву (Директива бр. 80/987), уговори о раду остају на снази и могу се отказати у случају да се тиме спашава послодавац.“

Становиште привредног судства да се законски израз “задржавање на раду може поистоветити са закључивањем уговора о раду на одређено време не може прихватити, ако се пође од тога да се радни однос слободно успоставља и да нико не може бити задржан у радном односу против његове воље. Ово поготову, ако се задржава у радном односу на одређено време, због чега би радни однос у току вођења стечајног поступка представљао неку врсту тзв. флексибилног облика запошљавања.

По питању потраживања радника универзални међународни стандард представља Конвенција МОР-а бр. 172 о заштити потраживања радника у случају инсолвентности њиховог послодавца из 1992. године.“ По овој Конвенцији предвиђено је формирање институције гарантовања исплате зарада које послодавац не може исплатити због инсолвентности, а под привилегованим потраживањима радника подразумевају се поред зарада и накнаде зараде за неискоришћени годишњи одмор и за период плаћеног од суства, као и потраживање отпремнине због отпуштања због инсолвент-

4 Др Бранко Лубарда, оп. цит. стр. 348.

% Др Бранко Лубарда, оп. цит. стр. 349. Браниоци решења у нашем законодавству о остајању на снази престанка радног односа запослених и у случају обустављања стечајног поступка и настављања пословне активности послодавца, могу као аргумент понудити само таутолошки каузални однос типа: “Ово са разлога што је правило да се даном отварања стечајног поступка — престанак радног односа већ реализовао.“ (Љиљана Радосављевић, оп. цит. стр. 40.)

4 Др Бранко Лубарда, оп. цит. стр. 351.