Radno i socijalno pravo

П. Спасић: Радноправно питање стечаја 163

ности (економски разлози). С обзиром да је у нашем праву веома сужен круг привилегованих потраживања, и да нису формиране институције гаранције исплата зарада, следи да “радноправни положај запослених у случају инсолвентности послодавца није досегао стандарде из упоредног и међународног радног права, што је од битног значаја за сагледавање законских решења де Јеве Тегепда.' 748 Међутим, и за сагледавање законских решења де Јеве Јата, стандарди из поменуте Конвенције МОР-а бр. 172 су значајни ако се пође од становишта да “За сваку државу чланицу пре свега по основу ратификације, могло би се узети да се односи не могу регулисати супротно стандардима садржаним у инструментима МОР-а уопште. Наиме, супротно регулисање би могло да значи обесправљивање запослених. У случајевима када су државе ратификовале велики број конвенција као Југославија, онда је на тај начин успостављен систем правила који чини и решења из нератификованих конвенција логичним делом целог система. Поступање супротно њима јавља се као спорно, што није случај са државама са малим бројем ратификованих конвенција, нарочито оних основних.“ 5

Устав СРЈ прописује да запослени имају право на одговарајућу зараду, за разлику од Устава СФРЈ из 1974. године којим је сваком раднику у удруженом раду био зајемчен лични доходак. Према Решењу Савезног уставног суда Ш-У-број 196/94, “Устав СРЈ зајемчује запосленима, одредбом члана 55. став 1. право на одговарајућу зараду. Јемчећи право на “одговарајућу зараду Устав СРЈ није утврдио и садржај тог појма. Тај појам, односно његов садржај, ствар је, свакако, одређене политике и друштвене конвенције у области зарада запослених, који се утврђује законом, колективним уговором и општим активима предузећа и друге организације. Уставно гледано, раднику Мора бити осигурана она зарада која се, сагласно поменутим актима, сматра “одговарајућом зарадом.

Изменама ЗППСЛ термин “зајемчени лични доходак“ замењен је термином “гарантована зарада“, иако то нису истоветни појмови, те тиме ЗППСЛ не обезбеђује запосленима привилеговано потраживање неисплаћене одговарајуће зараде, већ само зараде у висини тзв. гарантоване зараде, чиме се запосленима ускраћује уставом зајемчено право на зараду. С друге стране, ни зарада задржаног радника не може бити ниже од одговарајуће зараде, па решење ЗППСЛ-а које висину зараде задржаних радника

#7 Види ближе код: др Бранко Лубарда, оп. цит. За француски Фонд осигурања исплате „а зарада, види ближе код: др Миодраг Мићовић, оп. цит.

88 Др Бранко Лубарда, оп. цит. стр. 353.

Др Влајко Брајић, Концепције и регулисање флексибилних форми запошљавања, “Радно и социјално право", бр. 1-3/2000, стр. 10.

49