Radno i socijalno pravo

80 Ж'Мирјанић: Новине у радном законодавству и Закону о раду Републике Српске

запослење, односно да новац добијен као отпремнину уложе у сопствено запошљавање. Радник има право на отказни рок који не може бити краћи од петнаест дана, који почиње тећи од дана уручења отказа раднику. Дужи отказни рок од петнаест дана и друга питања у вези са отказним роком, уређују се колективним уговором, односно правилником о раду. Дужина отказног рока зависи од дужине радног стажа. Радницима са дужим радним стажом обезбјеђује се дужи отказни рок. При постојећем степену незапослености дужина рока има више значај дужине социјалног давања и обезбјеђења социјалног минимума за радника коме је престао радни однос него што даје могућност да се за то вријеме пронађе запослење.

5,6. Већи значај за очување социјалног положаја радника даје могућност предвиђена законом да послодавац може отказати уговор о раду уз истовремену понуду за закључивање уговора о раду под измјењеним условима.Ако радник прихвати понуду послодавца, задржава право да код надлежног суда оспорава допуштеност такве измјене уговора. Радник који одбије да закључи овакав уговор има право на отпремнину.

6. Право на опремнину

61. Празо на отпремнину имају радници који су засновали радни однос према Закону о раду, као и радници који су према претходним законским прописила упућени на чекање и налазе се пред престанком радног односа. Право на отпремнину припада радницима који су у радном односу на неодређено вђијеме под одређеним условима. Услови се односе на узрок престанка радног односа и на дужину радног стажа. Кориштење овог права зависи од тога за ли је кривица за престанка радног односа на страни радника. Ако је радни однос престао због повреде радне обавезе или због неизвршења обавеза из уговора о раду, радник нема право на отпремнину. Други услов јесте да је радник провео најмање двије године непрекидног рада по основу уговора о раду.

6.2. Закон о раду не предвиђа могућност упућивање вишка радника на чекање и стога се поставља питање како рјешити статус и права радника који се затекну на чекању у вријеме ступања закона на снагу.“ У питању је прелазно рјешење за велики број радника којима обично слиједи престанак радног однос послије приватизације државних предузећа. То се односи првенствено на велика предузећа која се годинама налазе у финансијским

22

Закон о раду, чл. 152.