Radno i socijalno pravo

ТУ

Самим тим што неко поседује факторе рада (капитал, радну снагу и природне изворе) или неку другу имовину (нпр. кућу) из тога се, још увек, не може извући закључак да је он субјект економског права, односно да њиховом употребом он врши економско право. Он је само потенцијални субјект економског права. То значи да он може бити субјект економског права под одређеним условима. То што неко има радну способност, а не врши никакав посао, не може се за њега рећи да има економско право. Или, ако неко има новац (дакле власник је новца) а троши га на задовољавање свакодневних потреба или на путовање, забаву и др. он тиме не врши економско право, иако располаже предметом својине, нити је тај новац објект права својине као економског права. Он је објект права својине и његов власник је овлашћен да га на овај начин троши. Исто тако, субјект радних способности (знања, умећа и др.) слободно може да одлучи да своје способности за рад не користи из разлога, на пример, што нема потребе за радом. Међутим, постоје случајеви када носилац радне способности није у могућности да користи своја знања и умећа против своје воље (нема слободних радних места, нема потребе за радом из области његове професије, болести, повреде). Или, ако неко има кућу коју не издаје у закуп а може да је изда (нпр. у време туристичке сезоне). Новац који на наведени начин троши власник као и радна способност коју њен ималац не употребљава (јер не ради) као и кућа коју не издаје у закуп немају својство капитала. Зашто7 Одговор је једноставан. Зато што се не користе за вршење одређене делатности (овде се не мисли само на делатност производње). Чим се не користе они не стварају нову вредност. Међутим, друштво а и појединци као његови чланови не могу опстати ако се у њему (или ако они) не врше одређене и различите врсте делатности. Једноставно речено људи имају одређене потребе које задовољавају у друштву а пре свега тзв. основне потребе за опстанком (за животом). Оне се задовољавају потрошњом одређених добара која се стварају у процесу рада. Оно, дакле што се производи то се и троши. Потребе се не могу задовољити једном заувек, него су оне трајне и зато је процес рада којим се стварају претпоставке (добра и услуге) за задовољавање потреба трајан (он мора непрекидно да се одвија). Дакле, појединци у једном друштву морају задовољавати и економске и социјалне потребе континуирано.

Економске потребе се односе на претпоставке за вршење процеса рада, тј. на обезбеђење услова за рад. То су потребе за

67 |