Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и = суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/2011) 9 408. #00 8 ОЈ И И РВИ Ји ИО POS On CIPO DELO ATMA

тога, социјална права постала су саставни део политичког и економског поретка свих земаља које јесу или бар теже да буду демократске, развијен је читав низ, или тачније речено мреже институција које се баве различитим облицима и садржајима социјалних права. "Социјална политика, право, економија и бројне друге научне дисциплине баве се различитим аспектима социјалних права. Не спорећи потребу и значај ових интердисциплинарних приступа, од највеће је стратешке важности да се у свим тим проучавањима, са становишта различитих научних дисциплина, у центру пажње перманентно задржи филозофски и етички аспект социјалних права. Тачније је рећи – етички и филизофски извори социјалних права, који су константа кроз временску димензију у целини, су потврда суштине и израз друштвености људског бића и безусловности живота људи и заједници. То је од изузетног значаја, јер филозофски и етички приступ социјалним правима је темељ за изграђивање објективних критеријума за оцену колико се та људска суштина социјалних права остварује у савременом добу и конкретно у нашем друштву.

На тај начин, шире проматрано, кроз историју филозофије, етике и друштвене теорије, налази се веома богата научна и филозофска грађа о социјалној правди, солидарности, моралним принципима, спремности на сопствену жртву, спремности да се помогне другом, настојања да се дефинишу обрасци понашања и модели политичке и економске организације друштва, који у највећој мери омогућују остваривање напред наведених начела. Заправо, сви филозофи, само на различите начине и у различитој мери износе своје ставове о социјалној правди и солидарности. То је у суштини и кључна тема свих друштвених мислилаца, с тим што се при томе кроз историју друштвене мисли појављују дијаметрално супротни ставови, почев од оних који се залажу за концепте социјалне правде и солидарности, до оних који та начела и концепт оспоравају. Међутим, и противстав је став о социјалној правди и солидарности. Посматрајући овај процес у временској димензији, може се закључити да су социјална правда и солидарност трајни идеали људске заједнице, да су трајни предмет политичких, теоријских, филозофских и друштвених подела и конфликата, да су неизбежни елемент у дефинисању политичког и економског устројства сваког друштва, да би у савременом добу све више постајали део друштвене

5 Nowak, J. : Social economy — Challenges and chances in the globalisation process, Зборник радова - „Социјална политика у процесу европских интеграција“, ФПН, Београд, 2006.

60