Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, ХУ (1/2011)

тековини, која припада свим људима, без обзира на политички поредак у коме живе. “

У сваком случају, ако се пође од опште прихваћене дефиниције морала, као скупа схватања о добру и злу, коју прихватају филозофи и научници различитих филозофских и теоријских оријентација, онда су питања социјалне правде и солидарности она неспорна константа кроз временску димензију. Као и у савременом добу, тако је и кроз историју однос према социјалној правди и солидарности био линија разделница између онога што се код сваког појединца, локалне заједнице и друштва у целини одређивало као морално и онога што је наилазило на моралну осуду. Добро познате, данас се може рећи – стандардне моралне санкције – грижа савести и осуда друштвене средине, су истовремено и најснажнији инструменти и мотиватори, који су носиоце власти терали на одговарајући начин понашања, који се темељи, или макар, у већој или мањој мери узима у обзир начела социјалне правде и солидарности. Тако посматрајући, може се закључити да су начела социјалне правде и солидарности, у целини историјског тока, надвладали свирепост,себићност и мржњу. Да није тако, био би већ одавно угрожен опстанак наше цивилизације, односно свет би се самоуништио у ономе што Томас Хобе, зове „Гуера омниа цонтра омнес“

Социјална права као део људских права

Констатација да је савремено доба суочено са променом свих параметара за сагледавање стања и перспективе социјалних права, заснива се, поред осталог, и на следећој групи чињеница. Социјална права у оном значењу и садржајима која се данас подрзумевају, тековина су дуготрајне радничке и синдикалне борбе, дуготрајних, радикалних индустријских и социјалних конфликата и представљају обележје двадесетог и почетка двадесетпрвог века. Социјална права чине специфични комплекс или групу права. Међутим, она су, истовремено, саставни део људских права у целини, и само се кроз такав интегрални приступ могу анализирати и остваривати. Ток историје потврђује да је борба за људска права била једна од историјских константи. Постављати у том смислу питање када започиње борба за социјална права, да ли је могуће стриктно раздвојити борбу за основна људска , грађанска права у односу на борбу за социјална права, равно је питању – да ли је старије

8 Блох, Е. Принцип наде, „Култура“, Београд, 1972. 9 Хобс, Т. : Левијатан, Култура, Београд, 1964.