Radno i socijalno pravo

Дарко Маринковић, Владимир Маринковић, Цивилизацијски смисао и суштина социјалних права, Радно и социјално право, стр. 55-76, XV (1/2011)

паралелно са другим цивилизацијским тековинама савременог доба. Наравно, историјско искуство, као и савремена пракса потврђују да тај процес није текао истом динамиком, односно да успостављање цивилизацијских тековина савремног доба није био хармоничан, већ напротив, изразито противуречан и конфликтан процес. У том погледу се посебно издваја процес успостављања социјалних права, јер је заостајање, односно спорост у успостављању социјалних права, био и данас је један од честих разлога индустријских и социјалних конфликата на свим нивоима –предузећа, локалном нивоу, националном и глобалном нивоу, чиме се, такође потврђује глобални карактер и смисао социјалних права.

Историјски процес успостављања социјалних права веома је дуготрајан, динамичан, противуречан. Овај процес текао је истовремено на економском, социјалном, моралном, теоријско –филозофском плану, као и на реалном плану индустријских и социјалних конфликата. Припадници различитих политичких опција, различитих идеолошких вредности, различитих филозофских школа и различитих усмерења у друштвеним теоријама, имали су и различите ставове о социјалним правима, који су носили позитивни или негативни предзнак.

У том смислу, може се сматрати највећом цивилизацијском тековином да се припадници различитих политичких, идеолошких и теоријских опредељења слажу у томе да су социјална права неспорна цивилизацијска тековина савременог доба, која припада свим људима. То је од стратешке важности, јер представља полазну основу за дефинисање правних оквира, механизама и праксе остваривања социјалних права на националном и глобалном плану.

Неспоран је, такође у том светлу и етички карактер и смисао социјалних права, који се може изразити на следећи начин - да се стање морала једног друштва и стање социјалних права налазе у директној сразмери. Међутим, социјална права, поред моралне имају и значајну економску функцију. Управо та повезаност економске и моралне функције представља једно од битних обележја, или заједничких именитеља друштвеног уређења савремених друштава. Из анализе природе и карактера повезаности моралне и економске функције, може се доћи до спознаје једног ширег питања односа економије и морала, односно анализе економских учинака морала. Социјална права, представљају

12 Морал и економија, Зборник радова са истоименог научног скупа, ИДН, Београд, 2008.

67