Ratnik

62 РАТНИК

јатеља, уреди се и одржава додир са непријатељем у одређеном правцу. Експлогтација успеха врши се у облику нових борби ради извиђања, ако се непријатељ повлачи у добром реду, или у облику безобзирног гоњења, ако одступа у нереду.

Правила не расправљају експлоатацију у довољној мери; њихово тумачење није чак ни јасно. Гоњење морају по правилу да врше очевидно труде, које су тек освојиле објекат.

Писац је у неколико махова говорио и писао о томе, да треба обратити већу пажњу питању о пешадијској експлоатацији. Он је тврдио, да је увек било пуно могућности за ову експлоатацију за време паузе у борби после освајања објекта и пре него што су нови батаљони могли да стигну, и такође после слома последњег објекта пре него што су други родови оружја могли предузети гоњење. Тврдио је, да ће неизбежно задоцњење бити последица, ако трупе, које су извршиле јуриш и освојиле своје објекте, морају бити тек уређене за гоњење, као и ако се употреби нов батаљон под новим командантом. У оба случаја, ако се нема на расположењу довољан број борних кола, престаће притисак на непријатеља, који добија могућност да се прикупи и уреди. Решење, које је писац предлагао, било је, да се која свежа јединица од оних под командом команданта који је освојио објекат, употреби за гоњење. Наглашавао је, да треба употребити батаљонску резерву за ову сврху. Британска правила прихватила су ово гледиште!. Ширина фронтова

Француска правила одређују ширину фронта у приближавању за батаљон са око 1000 метара, за чету 300—500 метара,. за вод око 150 метара. У нападу може ширина батаљонског фронта бити између 300 метара (у нападу на добро организован положај) до 800 метара. Ширина четног фронта биће око 200 метара.

Писац сматра, да су ове ширине сувише узане с обзиром на лекције прошлог рата. Британска правила кажу, да „на повећану одбранбену снагу треба одговорити повећањем ва-

' Члан 35, тачка 10—101 каже:

„Резерве су средства помоћу којих командант батаљона или виши командант експлоатише успех или поправља неуспех. , Ако је објекат освојен, он баца своју резерву у гоњење. У оваквим околностима, деворганизовано стање непријатеља мора се потпуно искористити и ниједна. прилика за експлоатацију непријатељевог месног неуспеха не сме остати неискоришћена, Нормални задатак резерве биће према томе, да експлоатише успех и тера гоњење, док је друге пешадијске јединице или јединице покретнијих родова, као што су коњица и борна кола, не стигну и прођу кроз њу...“