Ratnik

РУСИЈА У РАТУ 1914.-1918. год. 63

Имајући поверења у дејство својих декрета и уз здрав народни морал, провизорна влада отпоче месеца јула напад на нашем југо-западном фронту. Али у току операције, које отпочеше сјаним успесима да се заврше срамним поразом, најдубље последице Револуције изађоше на видело. После тог покушаја руска војна моћ брзо опаде. Државни удар који су извршили бољшевици октобра 1917 године стварно је обележио свршетак рата за Русију. Бољшевици потписаше почетком 1918 године засебан мир у Брест-Литовском.

Међутим, до закључења овог мира, самим тим што Русија није положила оружје, и ако је њена улога била потпуно пасивна, ипак је она на своме фронту задржала знатне непријатељске снаге. Када је Немачка добила дефинитивно слободне руке на источној страни и најзад успела да на западу добије слободу акције, коју је тако јако желела, она више није на том фронту била тако велика опасност како јето била у првом перијоду рата.

Савезници су већ дотле ојачали уласком у савез новог и моћног Савезника, војском Северо-Америчких Сједињених Држава, а и они су сами достигли до овог времена максимум своје сопствене снаге. Оне су се могле с правом надати крајној својој победи, у очи одлучне перијоде овог гигантског рата.

Операције 1916 и 1918 год. у Румунији

Несрећни резултати уласка Румуније у рат послужили су као изговор да се осуди Русија због њене политичке неискрености и њена Врховна Команда због немоћности. Ове оптужбе нас обвезују да се много дуже задржимо око погодаба под којима је Румунија ступила у рат, и око напора које је учинила Русија да помогне свог новог савезника.

Врховна руска Команда предвидела је, далеко раније него је Румунија ступила у рат, и ова је чинила све што је од ње зависило, да Румунија остане неутрална.

Начелник Штаба руске Врховне Команде, Ђенерал Алексијев, у више махова је предочавао Савезницима да:

1. румунска војска није способна за модеран рат, јер она није за њ припремљена;

2. прилаз Румуније Споразумним Силама продужиће руски фронт за 500 км., јер-ће због горе наведених разлога, поседање румунског фронта неминовно пасти у део руским трупама;

3. улаз Румуније у рат доводи Русију у непосредни додир, на европском фронту, са два нова непријатеља, Бугарском и Турском; и

~ 4. да ће због тога Русија бити привезана својим левим крилом и изгубити слободу акције на осталим деловима свога фронта,