Ratnik

64 РАТНИК

јер ће јој „због мале дубине румунског ратишта, требати скоро сва њена снага да саму себе осигура. |

Догађаји који су наступили најбоље потврђују колико је ова бојазан била оправдана. Не само да улазак Румуније није повећао снагу Антанте, него је он још Немачкој дао прилику да повећа листу својих победа, створив Русији један некористан терет.

Пребацује се руској Врховној Команди:

1. да није продужила своју активност у Буковини и Галицији, када су Румуни нападали у Ердељу, те да су тиме дали непријатељу прилике да са те стране ослободи један део својих трупа да би их бацио противу Румуније;

2. да нису одмах и довољно потпомогли Румунију и да су тиме створили Немачкој Команди могућност да сломије румунску војску.

Офанзива руске војске на југо-западном фронту почела је 6. јуна и без прекида продужена је кроз цео јуни, јули, август и део септембра, на фронту већем од 500 км., од Полезије до закључно Буковине. Овакав напор не може се изводиди у вечност, тим пре што је он привукао противу Руса, као што је горе објашњено, око 35 нових непријатељских дивизија, скинутих са француског, италијанског и маћедонског фронта. У времену када је Румунија ушла у рат руска се офанзива гасила. Приласком Антанти новог савезника није се могла охрабрити, тим пре што она није могла дати нове енергије савезничким операцијама на Соми, које су, такође, сасвим природно дошле до краја.

Што се тиче помоћи коју је Русија могла дати своме новом савезнику то се питање овако представља: према споразуму између Антанте и Румуније, ова је требала да добије помоћ од Русије у 4 пешачке дивизије -за заштиту њене јужне границе, док ова буде изводила своје нападе противу Ердеља, операцију предвиђену горе поменутим споразумом. Русија је понудила много већу помоћ, али је то Румунија одбила да прими. Нарочитим споразумом између Румуније и Русије одређено је, да 4 дивизије о којима је реч уђу на територију ретиу неку ВАС нашипо Румунија објави рат Аустро-Угарској, а њихова концентрација у јужној Добручи да се изведе до 15 септембра.

Али 27 августа, Немачка и Турска објавише рат Румунији која већ беше продрла у Ердељ. 2-ог. септембра, објави јој рат Бугарска. У том времену Румунија беше обухваћена од стране две непријатељске војске: на северу, у Ердељу, од Фалкенхајмове, и на југу, на граници Добруче, од Макензенове војске.

З-ег септембра, овај последњи отпоче офанзиву, заузе Туртукај 8-ог, Силистрију 10-ог, а са јужне стране прећаше румунској престоници Букурешту. Четири руске дивизије које требаху да се појаве у Добручи тек у половини септембра нису могле очевидно да учествују у операцијама те да зауставе напредовање