RTV Teorija i praksa

namerom da se u nama stvori »generimi čovek« о коте je govorio Marks. Hipoteza sanjara? Možda, ali ja to vise volim od neubedljivih tvrđenja tobožnjih specialista. KOMUNIKACIJA I »KONVERZACIJA« Gledajući tehničku strana, izgleda da пета vise ргергека umnožavanju medija i njihovih mogućnosti. Broj kanala neprestano raste, a što se tiče satelita i videograma, ljudi su vise preokupirani njihovom upotrebom nego li njihovim usavršavanjem. Na naše zaprepašćenje, na zaprepašćenje skandaliziranih humanista hardware i je definitivno pobedio software ! Nezgoda značenja dvostrukog; s jedne strane izgleda da tehnika siedi eksponencijalni tok koji joj je svojstven: s druge, naše mentalne strukture izgledaju osuđene na izvesno zaostajanje koje ih sprecava ne samo da vrše kontrolu veé i da se adaptiraju. Svuda se vlast i birokratija udružuju da bi sprecili slobodnu komunikaciju, sa demokratskog stanovišta sloboda izražavanja i slobodi informacije, oslonac su sistema. Dok se vlasti žale na političku apstinenciju i za svaku sednicu koju smatraju svetom izdaju bilten za biraée (kao dokaz služi briga da ih prebroje uz pomoć ordinatora), oni se istovremeno plaše glasa građanina koji želi da demokratiju iskaže i na drugi naéin, a ne samo preko simbola. Interesantna stvar, blokiranja i otpori ne dolaze samo od strane vlade i administracije. Kako je to primećeno u vise analiza, pokušaji kabla TV i video nisu primljeni ni od samih korisnika, о kojima se često kaže da su podlegli dosadi i zamoru. Ne nagađajući о tim mišljenjima, treba reći da nove strukture komunikacije ne stvaraju odmah nove društvene strukture. One se razvijaju kada to mogu, gde mogu, i unutar jedne određene kulturno-politiéke situacije. Bilo bi pogrešno verovati da se kreativnost nameće odlikom svoje forme i koncepcijom ili prestižom kojim se danas kite i prvo i drugo fi forma i koncepcija). Ona mora da računa sa navikom koja opija, paralise éak denaturalise činjenice. Sve dok se problem svodi na dva, danas veé klasiéna termina hardware i software, postojaée i uverenje da sredstva masovnih komunikacija služe samo za produžavanje dometa poruka. Opravo ta tradicionalna pozieija je dovedena u pitanje stvaranjem novih medija. Na nama je, dakle, da promenimo stav u odnosu na novo-začete komunikacione mogućnosti pomoéu novih struktura mezo i mikro-televizije. Teškoća je utoliko veća sto nijedan problem ne ostaje u okviru saznajnog nivoa.

68