RTV Teorija i praksa

Spori i statični odlomci; Dokumentarni inserti nisu uvek i funkcionalni; Seiija većim đelom razočarala; Suviše slobode u odnosu na literaturu; Dopisivanje teksta donelo trivijalnost; Neuravnoteženo tretiranje fabule, razvučenost i sabijenost. Svakako da izvlačenje ovih kvalifikativa van konteksta ostalog teKsta donekle menja i smisao opšteg utiska, koji, pogotovo kada je reč o ukupnoj oceni serije nije naglašeno negativan, ali su ovo i osnovne primedbe koje su uticale đa ovaj programski poduhvat ne bude đo кгаја pozitivno ocenjen. Kako su autori novinskih tekstova u najviše slučajeva pod transponovanjem literarnog umetničkog dela u televizijsku seriju podrazumevali i rad na scenariju i dramaturšku obradu, posebno izdvajanje i ocena rada Đorđa Lebovića, pisca scenarija i Bojane Andrić, dramaturga ređe se naglašava. Sažeto formulisano, prema kritici, scenario i dramaturški rad su: »skromnim putem, ali dramaturški i filmski prečišćeni«; »umetnički obavljeni«; »nije izneverio i duh i misao dela«; »najboija dramatizacija Davičovog dela«; »zadržali osnovnu strukturu dela (ali je to i kamen spoticanja)«; »prilagođeno TV gleđaocu«; »stvaralački transponovano i rasvetljeno; polako raste k svom dramaturškom klimaksu, nakon prve epizode« . . . Opšti je utisak da su scenario i dramaturški rad pozitivno ocenjeni iako se tokom emitovanja serije sve ređe pojavljuju kao tema kritika. O REŽUI »Imponira zanatska veština (Ekspres, 25.10.1975.); »Uspeh reditelja bez premca . . .« (Politika, 25. 10.1975.); »Reditelj dosledno hoće da ostvari uverljiv opšti fon u tome uspeva . . .« (Novosti, 27.10.); »Režija Ž.P. uspela sačuvati duh »Pesme«; »Osobit Pavlovićev autorski rukopis«; »Zanatska sigurnost«; »Realnost

autentimost Pavlovićeva izražaja« (Vjesnik, 28.10.); »Pođuhvat vođen rukom zreiog majstora očigledno sigumost režije; »Ređitelj prišao ambiciozno poduhvatu . . . Nije pristao na bukvalno prenošenje dela u drugi međij, ali nije hteo ni đa odstupi od osnovne konstrukcije Daviča« (Mladost); »Siguma režija zamisao je pretopiti što vemije tekst u sliku« (Oslobođenje); »Režija se služi svim mogućim sređstvima i filmskog i TV medija da bi se postigla sveobuhvatnija slika vremena Davičovog romana« (Vjesnik, 4ЛI. 1975.); »Četiri vjenca ponovo Ž. Pavloviću za izvrsnu režiju Davičove »Pesme«. Iskusni majstor smijelim režijskim tješmjima eskponira Мкоте i sadržaj« (Studio, 22.11.75); »No\l kvalitet programa dokumentacioni materijal toliko vešto umontiran kod Pavlovića da se ne može razaznati ođ starog« (Politika); »Profesionalni i umetnički đomet kod nas još nedostignuti«; »Reditelj Pavlović previše pažnje priđaje formalnim elementima (dugi, suviše đokumentami snimci), a premalo tempa u samoj radnji . . .«; »Ostao je nepokrenut dojam do кгаја ove serije da je Davičova proza tek bila jedan od razloga, tek jedno ođ opravđanja đa Pavlović stvori svoju projekciju vremena okupacije Beograda . . . Dakle, gotovo dogmatsko« antiromantičarski Pavlovićev odnos prema romanu kao da mu je onemogućio otkrivanje prave istine o »Pesmi« . . . (Vjesnik, 9.11.1975.). Ocena rediteljskog rađa zabeležena je kao ozbiljna, studiozna, zanatski zrela, majstorska, smela . . . citati su, sem poslednjeg kratki, pa ih nećemo ponovo navoditi. Stiče se utisak da je okosnica u Pavlovićevom dokumentarnom prilazu ekranizaciji. Dok u prvoj epizodi za ovakav pristup i stvaranje dokumentarne atmosfere dobija pozitivne ocene, nakon emitovanja cele serije dokumentarnost biva glavna i gotovo jedina zamerka njegovom radu.