RTV Teorija i praksa

od sredstva rasprostiranja рошка iz jednog centra, postaje medij višesmeme komunikacije. Kako, međutim, doći do konkretnih rešenja, to jest, kako na pravi način dati maha imaginaciji i novom, kreativnom pristupu edukativnoj funkciji radija? Uz već pomenuta opšta razmatranja, učesnici skupa predlagali su tokom rasprava sledeće korake: 1. Negovanje živih programa, sa aktuelnim povodom, koji deci pružaju , mogućnost da prošire saznanja o svetu izvan učionice; 2. Ohrabrivanje publike da reaguje bilo pismima bilo telefonskim javljanjem; 3. Uvođenje nekih vidova omladinske kulture (na priraer, disk džokej, pop muzika) i otvaranje rasprava o problemima koji se vezuju za mlade (nezaposlenost, droga, uključivanje u društvo), dakle, uvođenje ličnog i socijalnog obrazovanja koje se uglavnom ne stiče u školi; 4. Korišćenje sredstava i sadržaja radija za odrasle: spoljna politika, kontakt programi, bilteni vesti, magazinska forma, itd; 5. Negovanje dokumentamih formi i diskusija; podsticanje aktivnog učešća slušalaca i uključivanja u program telefonom; 6. Obraćanje pojedincu, njegovim emocijama i mašti; 7. Snimanje i emitovanje programa na lokalnom i regionalnom nivou; 8. Saradnja sa školom u smislu da se podstiče učenjc slušanja na emisijama čije su teme izazov za mlade; 9. Ostvarivanje bolje saradnje, na svim poljima, sa obrazovnim institucijama koje su bliske slušaocu; 10. Orijentisanje programa više prema društvu; 11. Dopunjavanje programa pratećim aktivnostima, koje podrazumevaju i učešće slušalaCa; 12. Uključivanje novih tehnologija i novih formi komunikacija u programe - na primer, kompjutersko sinhronizovani radio i korišćenje radio-mreže za prenos kratkih kompjuterskih programa koji mogu da prošire okvir emisije;

180