RTV Teorija i praksa

Festivala propagande u Kanu, izbor sa RA1...), muzički video-spotovi, altemativne televizije (Vesela Televizija iz Zagreba, Vertikalna Televizija iz Beograda), itd. Selekciju najnovijih svetskih umetničkih video-produkcija predstavilo je nekoliko gostiju-selektora. Izbor iz austrijske video-produkcije predstavila je Hajdi Grundman (Heidi Grundmann) kritičarka i urednica Kulturnog programa bečkog radija (Ide Hintze, Gertude Moser-Wagner, Helmut Rainer, Helmut Mark, Zelko Wiener...). Švajcdrski video predstavio je Hans Peter Ammann, video-umetnik iz Ciriha (H.P. Ammann, G. Belz, A Hahn, R. Pulfer, R Dietrich...). Holandski umetnički video zajedno sa izborom iz svetske produkcije sa Wor!d Wide Video Festivala ’B5 u Hagu prikazao je Tom Van Viet, direktor pomenutog festivala (Dominik Barbier and Ema Abadi, Bruce Nauman, Ilene Segalove, Lidya Shouten, Monika Funke Stem...). Selekciju španskog videa načinila je Karin Ohlenschlager, direktor Alliance Vdeo Arta u Madridu (Antonio Cano, Е1 Hortelano, Pdero Garhel, Xavier F, Vlaverde...). Austrijski i švajcarski selektori su, kako izborom radova, tako i stavovima u diskusiji, zastupali jedno posebno stanovište. Oni smatraju da merilo u video-umetnosti ne mora i ne sme biti tehnologija, već se umetnička zamisao treba i može sasvim dobro realizovati i u materijalu lošijeg kvaliteta, odnosno posređstvom tzv. /oiv-tehnologije. Vdeo-radovi koje su oni prikazali i jesu bili rađeni i emitovani na VHS sistemu. Tehnološki nivo realizacije umetničkog videa je sigurno bitna komponenta ostvarenja, pri čemu treba imati u vidu da je komercijalni video taj kome je imperativ praćenje najnovijih tehnologija, a da- kod umetničkog video-ostvarenja nivo tehničke realizacije treba vrednovati u odnosu na tehnologiju koju je umetnik ili sam izabrao, ili mu je bila jedina dostupna. Taj problem bi se mogao tretirati kroz opšti kriterij koji se koristi u umetnosti „oslobođenosti umetnika u odnosu na materija! i njegove mogućnosti realizacije umetničke zamisli u okviru medija izražavanja". Struja u video-umetnosti u kojoj se umetnici svesno i kategorički opredeljuju za rad u low-tehnologiji imazaista jaka teoretska opravdanja i podlogu, međutim, u pojedinim prikazanim radovima osećala se pomalo sladunjava doza artificijelnosti. Najcelovitiji inostrani video-program je svakako taj koji nam je predstavio Tom Van Vliet. Dvočasovni program bio

183