RTV Teorija i praksa

је osmišljen као mala retrospektiva Video-Festivala ’B5 u Hagu, pri čemu je osim projekcije izbora iz holandske i svetske video-produkcije, Van Vliet pokušao putem dija-projekcije i paralelne video-projekcije na dva monitora, na najbolji mogući način da predstavi prostorne video-instalacije koje su takođe deo festivalskog programa. Selekciju jugoslovenskih video-radova načinile su Biljana Tomić, urednik likovnog programa beogradskog SKC, Bojana Pejić, urednik lIDP programa SKC i Dunja Blažević, urednik kulturnog programa pri Televiziji Beograd (Milan-Peca Nikolić, De Stil Marković, Mihajlo Ristić, Mare Kovačić, Carmencita, Slobodan Pešić, Vesna Viktorija Bulajić, Vesela Televizija, Marijan Maks Osole, Miha Vipotnik... i autori koji se dalje navode). Recentna domaća umetnička video-produkcija, iako malog obima, dala je nekoliko ostvarenja urađenih sa velikom pažnjom i preciznošću, što do sada nije bila karakeristika naše produkcije, ukoliko izuzmemo radove Sanje Iveković i Dalibora Martinisa. Tu pre svega treba navesti Trenutke odluke MarineGržinićiAjneSmid, Ah, Love Igora Stepančića (produkcija TV Beograd); Jularnju priču Gorana Miškovića, pa čak i Metu Brede Beban i Hrvoja Horvatića. Poslednjeg dana Video-susreta ’B6 organizovana je tribina u kojoj su uzeli učešće prisutni autori, selektori i kritičari. Osobenost razgovora bila je u tome što su dotaknuti pojedini problemi koji su trenutno prisutni van grotla ~trajnožarećih“ video-problema (tipa tržišta, prezentacije dela, unikatnosti, itd.). Рге svega, bilo je reči o opredeljenju umetnika za rad na low ili high tehnologiji, o čemu je već bilo reči u ovom tekstu. Drugi problem, permanentno prisutan, a u poslednje vreme posebno izražen, izneo je u osnovnim tezama Davor Matičević, kustos Galerije suvremene umjetnosti u Zagrebu. Reč je o problemu genus loci u video-umetnosti, odnosno, međuzavisnosti i određenju radova u odnosu na sredinu iz koje potiču. Treba napomenuti i to da video-umetnost za svojih dvadesetak godina postojanja nosi jednu stalno prisutnu dozu, nazovimo to, samonepostignuća. S jedne strane, to se sigurno može tumačiti time što se dobar deo energije koja se u okviru video-umetnosti akumulira, usled srodnosti, prožimanja ili poklapanja sa drugim medijima

184