RTV Teorija i praksa
najboljoj formi, to je glavna briga Britna... A ta briga za tehniku je kod Britna ključ da se pravilno oceni, dobro shvati a onda i zavoli njegovo delo.” - Godinu dana kasnije, 1955, u člancima o Džonu Ajerlendu i Franku Martenu, posredno u prvom a direktno u drugom napisu pratimo u stopu podignutu „optužbu” protiv Britnovog stava ili bolje reči protiv svih onih koji taj stav odobravaju. „Inkvizitorskom logikom” autor je rušio Britnove postavke još u samom eseju „Stvaralački metod Benđžamina Britna”, dok ovde otvoreno pokazuje svoje karte. Tako, u čianku „Džon Ajerlend” Bingulac između ostalog piše: ~...U svom radu, kroz ceo život, pokazuje (Ajerlend - prim T. P.) retko pošten stav iskrenog pravog umetnika (podvukla T. P.) koji se odlučuje da piše samo onda kad oseća da ima nešto da kaže (podvukla T. P.) a nije zadovoljan svojim radom sve dok ideje ne zaodene u pravu formu koja im pripada...” 28 . lako u tom trenutku ne pominje Britnovo ime, aluzija je očigledna јег se radi i sve vreme govori o engleskoj muzici. Dalje, u zaključku napisa „Frank Marten” pisac citira reči jednog engleskog kritičara prilikom njegovog prikaza knjige studija o životu i delu Britna. - „I zatim ovaj kritičar kaže ove reči - sigurno suviše grube, nemilosrdne га naš još uvek malo romantičan stav prema umetnosti (podvukla T. P.): ,Kompozitor koji piše za druge uši a ne za uši svojih savremenika, ili je romantičarski egoista, ili nerazumni vizionar’. Romantičar, nerazuman, vizionar? Dobro. Ali zar i egoista? Uostalom, možda i to. Јег kad pogledamo najveći deo savremene muzike... osećamo da ona nije udešena za neke daleke budučnosti, nego za nas danas.” 29 ,Još uvek malo romantičan stav prema umetnosti”! - zaista, Bingulac je po svom shvatanju muzike, poziva kompozitora, po svom temperamentu i načinu izražavanja, pravi romantičar. Stil autorovog pisanja ne predstavlja „način ropskog preslikavanja predmeta u veštačkom osvetljenju
28 Petar Bingulac, „Džon Ajerlend”, „Savremeni akordi”, 1955, 11. br. 4-5, str. 94. 29 Petar Bingulac, „Ргапк Marten”, „Savremeni akordi”, 1955, 11, br. 2-3, str. 55.
76