Rustem i Suhrab
38
ФИРДУСИ
Срчани јунак у тврђаву уђе
Као лав када на газеле иде.
Све вође виде редом, од весеља Јагодице му процваше кб ружа. —
У оно доба кад се Сухраб у бој Спремаше и кад час одласка дође, Његова мати позва Жендерезма Који је био с Рустемом на гозби То беше синак семенганског краља И прави ујак славнога Сухраба.
Она му рече: „Радосни јуначе,
Ја тебе шаљем на пут с младим сином; Кад славан стигне у иранску земљу
И близу дође до краља јунака,
Када се војске сретну на мејдану, Покажи оца сину одабрану!
Сад Рустем виде Сухраба на гозби: Жендерезм седи до њег с једне стране, А с друге Хуман, коњаник срчани,
Па онда Барман, лав славног имена. Све мислиш: сам је Сухраб на дивану: Радосна лица као чемпрес стрши,
Две мишице му кб стегна у деве, Лице му кб крв, прса кб у лава.
Око њега је сто храбрих јунака,
Све младих, гордих попут силног лава. Педесет слуга с гривном на рукама Стајаше испред дивног пријестола. Славише редом, један иза другог, Јунаков узраст, сабљу, стас и печат.
Рустем је на свом месту све стајао, Из далека је Туранце гледао.
У нужну послу Женд на ван изађе И спази борца кб чемпрес висока, У целој војсци такога не беше.
О њег се отра и упита брзо: „Кажи ми, ко си, незнани човече, На светло дођи и лице покажи!“ Рустем га лупи песницом по врату, Из тела му се одмах изви душа.
1325
1330
1335
1340
1845
1850
1355:
1360