Rustem i Suhrab
40
ФИРДУСИ
Рустем је знао да ће Гив те ноћи
Држати стражу у иранској војсци,
И у смех прасну, а стражар јаукну,
Кад Техемтена препозна по гласу.
Гив сјаха с коња, приступи и рече:
„Јуначе силни, кавгаџијо стара,
По тамној ноћи где си пешке био2!
Техемтен усне отвори да збори,
Исприча Гиву шта је учинио,
Како је лављег убио јунака.
Узорни Гив му зажели: „Без тебе
Нек никад није топуз, коњ и седло!“ Одатле Рустем окрену пут краља,
Исприча њему за Турке и гозбу,
За Сухрабову висину и узраст,
За плећа, прса, мишице и ногу.
Па рече: „Такав Турчин се не роди,
Кб витки чемпрес стасом у вис стрши!
Иранца таквог нема ни Туранца,
Рекб би: то је витез Сам и — доста!“
Још рече како Женда шаком лупи,
"Како га боја и свих гозби лиши.
Иза тог песму и вино затраже, Целе се ноћи с друштвом забављаше.
ПЕТНАЕСТО ПЕВАЊЕ.
1405
1410
1420
Сухраб пита Хеџира за имена иранских војвода.
Чим жарко сунце подиже штит златни 1425
И своју главу помоли на небу,
Обуче Сухраб бојни оклоп на се, Узјаха брзо ата чивит-боје.
Индиски мач му о бедрици виси, Краљевски шлем му изнад главе стоји; На кашу замка од шесет чворова,
Све чвор на чвору, а лице му страшно.
Одабра један високи брежуљак, С којег се војска виђаше иранска. Преда се зовну Хеџира па рече:
1430
1485