Rustem i Suhrab
"РУСТЕМ И СУХРАБ
1%
Али се сваки до земље савије. Изгледних коња доста тако сави, Али му згодан не дође под руку; Ниједног коња не би ту за њега, Снужди се срце славному јунаку. Најпосле један јунак из тог скупа Приступи дечку слоновита тела: „Ја имам ждребе Рахшеве пасмине, У снази кб лав, у ходу ко ветар, Високо попут брда изнад дола; Кад пољем трчи, кб да птица лети, А иде чврсто, право као сунце, Такога коња још не виде нико. Копитом својом во-рибу потресе, Ко муња скаче, а кб брдо стрши. Кад трчи брдом мислиш да је гавран, А плива као риба и моровран. Равницом јури као стрела с лука, Кадгод пожури стигне душманина!“ Обрадова се Сухраб овој вести
И осмехну се сјајућ од весеља.
Па доведоше тога лепог ата
Без даха, одмах, младоме јунаку.
Сухраб га куша, притиска свом снагом,
Коњ ни да мрдне: таког јунак хоће. Потомак Нива поглади га мило, Метну му седло па одмах на њ седе. Узјаха коња ко Бисутун-брдо
И узе копље као стуб високо. Овако рече славни Сухраб тада: „Кад ми је такав коњ под руку дошв, Треба га одмах с места узјашити, Каусу бели данак потамнити!“
То рече па се у двор натраг врати. Рат припремаше против Иранаца, Скупљаше војску са свакога краја, Јер беше јунак по лози и мачу. Намеру своју изнесе пред деду, Затражи његов савет и дозволу:
„Ја мислим ићи пут иранске земље,
380
385
390
400
405