Rustem i Suhrab
РУСТЕМ И СУХРАБ
Лављи ће младић тада својом руком
Убити храброг старину јунака.
Кад без Рустема Иран заузмемо,
Кауса ћемо у шкрипац. довести;
Сухраба ћемо онда пограбити
И једне ноћи у сан га привести.
А ако отац тад убије њега,
Од туге ће му славном пући срце!“ Опрезно пођу обадва јунака,
Сухрабу крену, дечку светле душе.
Пред њима иду дарови краљевски:
Двадесет коња и дева са благом,
Од амбре круна, од тиркиза престо,
сл
445
450
Над круном бисер, под престолом филдиш.
Још књигу једну ласкаву и милу, Опрема оном храброме јунаку: „Ако се попнеш на престо Ирана, Сва ће се земља смирити од кавге. Незнатан размак наше земље дели, Једно је Тиран, Иран и Семенган. Шаљем ти војске колико ти треба, На престо седни а сам круну метни. Војвода храбрих кб Хуман и Барман Не беше никад досад у Турану. Ја ти их шаљем под заповест твоју Да неко време буду твоји гости; Ако рат тражиш, они га већ носе, Много су јада душману задали!“ Оваку књигу и-рухо краљевско Понесу с пуним девама и коњ'ма. Кад глас о њима до Сухраба стиже, Опаса појас, на сусрет им оде, Ко ветар оде с дедом пред Хумана. Чим војску спази, срце му заигра. Кад Хуман виде мишке му и плећа, Много се младом задиви јунаку. Онда му књигу предаде од краља, Дарове, коње и све деве пуне. И још му оба опрезна јунака Поруку кажу краљ-Афрасијаба.
455
460
470
475
480