Serbska pčela

74

учнип предложепЈе, да еами чувше н ^ говме шЉиш праведно заклгочеше учинимо. При разстаику самомЂ нашеМЂ , поведесе разговорг. и о Сербш. Да бм и дал^ 10ШТ1> радостћ и мом и мога. друга Чиновиицкг Царски умножити могли, изнесу предв насЂ и Сербске у „ Кнажеско - Сербскои " иечатнаи у Б^ограду печатане Новине." радост^ е мон неоиисана бмла, што самБ се удостош да у самои Сл. Генерал-Команди наикрасше цв :ћће за будућу пов^стницу Сербску наћемћ, да сирЉчЂ садЂ ЈИгову Св^тлостб Верховногђ Кнеза СербскогЂ Милоша Обренови^а сђ Аустрнгско - ГмператорскимЂ гвоздене круне ОрденомЂ украшеногЂ, а мало пре^е опетЂ у самомЂ Цариграду са свакомЂ могућомЂ почестјго дочеканогЂ видимђ . Будући пакЂ, да самв а изђ превелике ревности по десетЂ верста истбг Новина у едномЂ магновенги и то велегласно црочитати желт, тако, да се по свима писарницаМа орило : зато се еви послугоћи чиновницм, послове свое оставивши, около мене скуне, свесердммЂ погледоМЂ и охотиомђ волбомђ свог јомђ нсно показивагаћи, да и сами радости мое участницм бћ1ти л;еле. СлавенЂ еданЂ за другимЂ гинути мора: а многи измеЗју истб1 Чиновника, као што сами призиаго, бшли су Славеии, кои су и изђ дужности, и чистб 1 мђ братолгобјемЂ одушевлЗзни исте новине читатн обвезани бмли: зато имђ покраи све радости , кого су са мномђ д^злили , отве^Ђ тежко на сердцулежаше, што сђ онаковомЂ лагкос^у, као ин исте Новине читати не могоше. Каковми краснми и подражашн достоинми прим^рЂ не даго ови Славени и Царски чиновницм милои и драгои браћи нашои рватима и Славонцћ^ма западн1 ; гђ закона, да и они што скорЈе сви безЂ изузммана Ку р1лл1ческиМЂ то есТБ своимђ ро^енммЂ писменма привикнусе, и кнБижество тако свое сђ натпимБ споивши Славеиску срећу увеличаго. Но ово благородио предпрјатЈе само се неограниченоМЂ и витежскомђ родолгобхго честитости, и вЈпитини Дражковнћево —■ Гаево — Загребачки Муза препоручитн мо-