Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
66
60
пи“
„Коре мене ђаци намастирски,
»Да се не знам од рода каква сам, »Да си наш'о мене под обалом; „Већ чујеш ме, оче игумане !
„Ако знадеш Бога истинога,
„Дај ти мене твојега ђогата,
„Да ја идем у свијет бијели,
„Да ја тражим, од каква сам рода:
„Ал сам каква рода хорјатскога, уда л' од каква рода господскога ; уја л' ћу скочит у тихо Дунаво.“ Као бјеше старцу игуману,
Пази Сима, како свога сина; Пореза му ев'јетло одијело,
Даде њему хиљаду дуката
И ђогата свога из подрума.
Оде Симо у свијет бијели,
Хода Симо девет годиница, Тражи Симо рода и племена,
Ал' како ће њега находити,
Кад никога питат' не умије " Када наста година десета,
На ум паде Наход-Симеуну,
Да он иде своме намастиру;
Он поврати својега ђогата.
Једно јутро бјеше уранио
Испод града бијела Будима ; Одраст'о је Наход Симеуне,
А љешши је од сваке ђевојке, Добро свога одгајио ђога, Поиграва пољем Будимекијем,
А запјева грлом бијелијем;
60
80
95