Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

68

Бет 62 –Рухо скиде, леже са краљицом, Те краљици обљубио лице. Кал у јутру јутро освануло, Симеуна попустило вино, Те он виђе, што је учинио, СОимеуну врло мучно било, Скочи Симо на ноге лагане, Опреми се, па оде ђогину, Уставља га госпођа краљица, На шећерли каву и ракију, Симеун се не ће уставити, Већ он свога усједе ђогата,

Оде Симо низ поље Будимско.

Доцкан Симу на ум припануло, Остало му часно јеванђеље Код краљице на бијелој кули; Врати Оимо помамна ђогата,

У авлији коња уставио,

А он иде на бијелу кулу,

Али сједи госпођа краљица, Оједи млада кули на пенџеру, Она чати часно јеванђеље, Рони сузе низ бијело лице; Рече Симо госпођи краљици : „Дај, краљице, часно јеванђеље.“

Одговори госпођа краљица :

„Симеуне, дуго јадан био! „У 8'0 час га рода потражио ! „А у гори дошоу Будима И ноћио с госпођом краљицом „И краљици обљубио лице!

190

195

130

135