Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

18

КИН

70

И прибеже гори у ајдуке, Ајдукова три године дама.

Он је јунак мудар и разуман, И срећан је свуда на мејдану; Учини га дружба старешином, СОтарешова три године дана. Ал' се млађан зажелпо мајке, Дружбини је браћи беседио :

„Ој дружбино, моја браћо драга ! „Ја сам вам се зажелио мајке, „Ајте, браћо, да делимо блато, „Да пдемо сваки својој мајци.“ Дружбина га радо послушала. Како који изасипа. благо, Тај се њему и заклиње тешко: Који брацем, а који сестрицом, А кад Ненад свој изасу благо, Дружбини је браћи беседио :

»0ј] дружбино, моја браћо драга ! „Брата немам, а сестрице немам, „Већ: тако ми Бога, јединога ! „Десница ми не усала рука! „„јобру коњу грива не опала ! „И бритка ми сабља не рђала ! ") „Ни у мене више нема блага.“ Кад су тако поделили благо, Ненад седе на добра коњица,

15

20

25

30

35

За чудо је, како се у Црној Гори не куну оружјем, а приповиједају, да је у арнаута, њиховијех сусједа, највећа заклетва: »уТако ме пушка не преварила у

највећој невољи!“