Slovenačka

64 милко кос

Озбиљнија је постала турска опасност и за словеначку земљу. када је после битке код Мохача (1526. Угарска престала бити главни бедем против Турака, те је њену улогу главног борца морала преузети Аустрија. Турска државна граница помакла се скоро до граница словеначке земље, која са остацима Хрватске, западно и северно од приближне линије Ђурђевац—Чазма—Сисак—Капела. постаде погранична територија, вазда изложена турским провалама, чије исходиште беше Босна. Против · непријатељске опасности основан је од доба цара Фердинанда [ дуж фронта од Јадранског Мора до Ердеља, низ такозваних војних граница, нешто слично као што су биле, делимице на истом подручју, некадашње франачке марке. За одбрану хрватске и словеначке земље уређена је Славонска Граница између Драве и Купе и Хрватска Граница између Купе и мора. Иста династија Хабесбурговаца у Хрватској (од 1527.) и словеначким земљама и заједничка турска опасност спајале су у ХУГ веку често интересе хрватских и словеначких земаља. Племићи из словеначких крајева ратују по Хрватској против Турака и заузимљу важна места као заповедници и официри војнограничних генералата, а хрватско племство опет заузима често важне функције у словеначким земљама и долази ту и до територијалних поседа.

На самој војној граници и у њеном залеђу насељавају се од друге половине ХУ века бројни ускоци, то јест хришћанске избеглице испод турске власти у српско-хрватским земљама. Ускоке су граничарски генерали нарочито радо узимали у војничку службу за одбрану против Турске (граничари). По читавој Словеначкој имамо бројне ускочке колоније, нарочито на Горјанцима, северној Истри, на Птујском Пољу и на Красу.

И за словеначку земљу важан обрт у турским ратовима означава битка код Сиска 15983. год. где су Турци претрпели потпун пораз. Турска офан-