Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

197

српских устаника и турака, и трајала јетри дана; у тој битци изгинуло је и рањено на 400 Орба, али Турци бише побеђени, пошто оставише на бојишту 2.000 мртвих пи рањених.

8. — 1457. умрла је, на Руднику, по свој прилици отрована, деспотица Јерина („проклета“), удовица деспота Ђурђа Бранковића Омедеревца.

4. — 1815. кнез Милош са устаницима разби Турке на Љубићу; заповедник турске војске, Ћаја паша, погибе на Морави, према Љубићу. — 1824. рођен је, у селу Блазнави, у крагујевачком округу, Ми. 500) Петровић Блазнавац, први ђеверал у Србији.

— 1890. умро је, у Београду, Стеван Владислав Жаћаноли (Стари Бард). песник и новинар, велИКИ родоњуо (новине „Велика Србија,“ спев „Грахов Лаз“ и др.).

6. — 1287. донесено је тело св. Саве из Трнова у манастир Милешево. 7. — 1743. аустријска парица Марија Терезија

потврдила је, у Прагу, све повластице, раније признате Орбима у Угарској, признајући у овој потврди, како се Срби о своме круху и руху врло храбро боре у Баварској, Чешкој и Италији противу непријатеља царева аустријских. — 1711. рођен је Орбин „Лубровчанин Јосиф Руђер Бошковић, прослављени математичар и астроном. — 1894. умро је д-р Фура Пилар, одличан хрватски научник: радио је поглавито на природним наукама.

8. — 1815. рођен је, у Темишвару, Данило Отефановић, (чича Данило), државник. — 1847. Друштво Српске Оловесности у Београду, потоње Орпеко Учено Друштво, добило је ново уређење. — 1849. рођен је, у Рохичу, Велимир Мит. Тодоровић, велики добротвор српске просвете: за живота много је помагао српским ђацима, који су учили у Минхену, а по смрти оставио је све своје имање, од 2,000.000 динара, српској држави на унапређење просвете. — 1857. умро је, у Бечу, Фрања Јукић, књижевни радник и велики родољуб („Босански пријатељ,“ „Земљопис и повјесница Босне“).