Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

198

9. — 1804. јуначки погибе, у боју на Топчидерском Брду, Стојко Батинић, добар јунак Ј борби за. српску слободу. — 1876. и ако је Турска била још у пријатељству са Србијом, Турци ударише на српску границу код Тисовице, у ужичком округу, али бише одбијени.

10. — 1385. Обнародован је А броватки законик Шђег Кејотта опша.

1. — 1787. аустријски цар Карло УГ забрани спахијама у Славонији да дирају у повластице православних Срба, али спахије не поступише по овој забрани. — 1842. умро је; у селу Луњевици, у рудничком округу, Никола Луњевица, народни првак у аругоме устанку за ослобођење, дед српске краљице Драге. — 1849. био је бој између српских устаника и Маџара. код Титела. — 1576. у кланцу Црници близу Корита, у Херцеговини, дочекаше српски устаници четири хиљаде Турака и разбише их. — 1886. умђо је Леополд Ранке, одличан немачки историк, први странац који је опширно и непристрасно обрадио нашу најновију историју, описавши верно и потпуно српску борбу за ослобођење („Србија и Турска у деветнаестом веку“ превео Стојан Новаковић). — 1998. умђо је д-р Аћим Медовић, лекар и књижевни радник.

12. — 1848. главни одбор Срба устаника у Угарској издао је проглас свима Србима у Војводини, да устану у одбрану српеких народних права од мапарске насртљивости. — 1851. умро је, у Загребу, Станко Браз, Словенац рођењем, одличан хрватски („илирски“) песник: („Булабије,“ „Гласи дубраве жеравинске“, „Гусле и тамбуре“): после Људевита Гаја највише је радио на илпризму. — 1876. српски устаници, под вођством Голуба Бабића, Аце Радосављевића и Мике Корице, ударише на турско село Бјелај, у Босанској Крајини, и освојише га, добивши велики плен; у боју погибе 500 Турака.

18. — 1899. умђо је Василије Григорјевић Васмљевски, руски научник, један од најбољих познавалаца византијске историје, те и историје нашега народа у ранијим вековима.