Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

199

14. — 1848. умрла је, у Новоме Саду, кнегиња „Љубица, жена кнеза Милоша Обреновића, мајка кнеза, Михаила. — 1851. рођен је, у Новоме Саду, др. Стеван Шедељковић, књижевни радник: писао је по српским и немачким листовима чланке из природних наука. 1861. умро је Џавле Ј. Шафарик, прослављени српски пи чешки научник. — 1894. умрла је Латарина Митровићка, просв. добротворка: оставила је имање од 12.000 динара сиромашним ученицима у чачанској гимназији.

15. — 1891. поче у Дубровнику морити куга, и морила је непрестано пуних шест месеца; за то време помрло је у Дубровнику и околини небројено српских душа.

16. — 1587. ускок Ђуро Даничић са 600 сењских ускока удари на млетачке галије у Неретви, које беху послали Млечићи противу српских ускока у приморју; једна галија би потопљена, а остале разбијене и отеране. — 18576. 150 српских устаника, под Трипуном Бандулом и Фрањом Валентовићем, сударише се са 2.000 Турака, у Грмечу, у Босанској Крајини; бој је трајао шест часова, и Турци бише разбијени. — 1891. умро је, у Крагујевцу, Милован Гушић, просветни добротвор: све своје имање оставио је за оснивање и издржавање Више Девојачке Школе у Крагујевцу.

17. — 1520. био је у Дубровнику велики трус: куће попадаше, људи изгибоше, а многи помреше од страха. — 1855. умро је, у Београду, војвода Стеван Книћанин. — 1875. основано је у Београду ћенско Друштво.

18. — 1897. умро је, у Петроварадину, Илија Опругић, књижевни радник: познат је и у Срба и у Хрвата по својим позоришним комадима („Шокица“, „Саћурица и шубара“, „Мара Варадинка“).

19. — 1809. славно је погинуо на Чегру, више Ниша, Стеван Омнђелић, ресавски војвода у првом устанку за ослобођење („Келе кула“). — 1882. умро је Петар Спасојевић, пар. добротвор: све своје имање оставио је општини града Смедерева на добротворне и просветне сврхе.