Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

201

радник („Младен и Драгољуб“, „Житије Теодора Павловића“). — 1896. умро је, у Београду, др. Милан Товановић, песник и књижевни радник: писао је драме, приповетке, путописе, чланке из естетике, хигијене и природних наука; Српска Књижевна, Задруга штампала. је у редовним колима својих књига његове путописе п приповетке. — 1897. умро је, у Београду, Њмилијан Јосимовић, дугогодишњи професор математичких наука у београдској Великој Школи, просветни и књижевни радник.

96. — 1799. рођен је Александар Пушкин, до сада највећи руски песник.

27. — 1815. био је крвав бој између Срба и Турака код села Рановца, у пожаревачком округу; Срби су однели победу; у боју се нарочито одликоваше личним јунаштвом Павле Цукић и лесковачки војвода Стреља. — 1847. умрла је Јевросима Лакетић, просветна добротворка: своју кућу и баштину око куће оставила је школи за Бокеље мрнаре, коју су у оно доба помишљали отворити „на српском диалекту словима кирилскијем, ради ползе наше младежи“, а која је касније и отворена.

28. — 1697. аустријски цар Леополд [ издао је повељу српском војводи Јовану Монастирлији, којом ослобођава. Орбе у Аустрији свих лажбина, за време док ратују уг аустријску војску. — 1806. био је бој између српских устаника и Турака на Салашу, у Подрињу; Турци су били потучени. — 1872. укинута је српска војничка граница у Угарској. — 1879. умро је, у Черевићу, Јован Грчић Миленко, даровити лирски песник. — 1882. умро је Димитрије Манчић, просветни добротвор: све своје имање оставио је општини града Смедерева, на просвету. — 1876. српски устаници дочекаше код манастира Моштанице, у Босанској Крајини, 6.000 Турака; бој је трајао пуних десет часова; устаници су имали 60 мртвих и рањених, а Турци преко 600.

99. — 1458. Турци освојише од Грка Цариград; у одбрани града погибе и Константин Драгаш Палеолог, последњи грчки цар, унук српскога. цара Стевана