Srpska književna zadruga u 1900. godini : godišnji izveštaj

202

Душана. — 1858. умро је Димитрије Исајловић, просветни и књижевни радник („Немачко-српски речник“, „атинско-ерпски речник“). — 1869. погинуо је, у Кошутњаку, код Београда, Митајло Обреновић, српски кнез. — 1875. рођен је, у Мостару, Светозар Ћоровић, приповедач („Из Мостара“, „Из Херцеговине“, „ Марков гријех“, „Мркоњић“, „Записци из моје касабе“).

90. — 1819. рођен је Илија Николић, нар. добротвор: са својим братом Милијом оставише сву своју многогодишњу штеђевину Дому за сиротну и напуштену децу у Београду. — 1876. српски устаници, под Паном Николићем, Пером Ћурчулом и Марком Бабићем, дочекаше на Церовој Коси, у Босанској Крајини, Турке који су бежали са разбојишта код манастира Моштанице, и страшно их потукоше. — 1859. умро је Димитрије Лазић, просветни добротвор.

81. — 1798. рођен је, у Чакову, у Банату, Димитрије Тирол, књижевни радник. — 1841. Турци су, угушујући у нишком округу народни покрет за присаједињење онога краја Србији, попалили и поробили Топоницу и остала села на ондашњој граници према Србији. — 1848. Маџари ударише на Оремске Карловце и попалише нешто кућа, али их Срби одбише. — 1591. установљена је виноделско-воћарска школа у Букову, код Неготина. — 1894. умрла је, у Бечу, Мина А. Вукомановића, кћи оца наше новије књижевности Бука и наследница његова : уступила је српској држави право издавања списа свога оца.

Јуни.

1. — 1455. Турци су узели од Орба град Врање. — 1839. Кнез Милош Обреновић је оставио Србију, после двадесетчетворотодишњега управљања и владања њом. — 1851. побуњени народ у видинском, белорачичком, берковачком и ломском округу, у дан. Бугарској, удари на Турке у Белорачику, али би олбијен. 2. — 1858. српски цар Урош уступи дубровачки данак, у 1000 перпера годишње, који су Дубровчани плаћали српском цару за слободно трговање по Србији,