Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУШЛ ВЕКУ 94

цркве уведе немачки место латинског језика), а код Руса, од Петра Великог, стари руско-словенски језик остаје језик црквени, а књиге световнога, „гражданског“, садржаја почињу се писати народним језиком. Истоветан појав опажа се и год Срба у другој половини ХУШ века.

Први писац који, после прекинуте србуљске традиције, почиње писати народним језиком јесте Захарија Орфелин. 1761 године, издао је он у Млетцима политички спев на црквеном језику: Горестнљић Плачљ славнма иџногда Сербти, своихб царе, киназе, вожседовљ градовљже им земелљ лилшеннота, и на чужтхљђ прђделехђ 6% жалостномљ подданствђ сбдлшил. Исти: тај спев, исте године такође у Млетцима под насловом Плачљ Сербји, еложже синљм 6' различитл государства разсбалисл, издао је ОрФелин на релативно добром народном језику, и то ће бити прва српска књига штампана народним језиком. Каква је разлика између језика у обе књиге види се када се упореди једна строфа (21: одговарајуће садржине:

славено-сербско издање: српско издање: Оружија своја Шарке пушке и бритке сабље положили Врагом полагајут Пред ногами врагов си имати мислили Ишчушче покоја Каквог тиме покоја илити слободе Но, не отбретајут Но немајућ свог вожда ништа не находе.

Завист, Мерзост, Злоба, Меж ими до гроба Вожда не имушче.

У предговору свога Славено-Сербскога Магазина, Орфелин је дао и разлога зашто народни језик постаје књижеван, и како у томе погледу стоје ствари код просвећених европских народа: Велика реформа новога доба јесте што се напушта мртви латински језик, „којега кромје учених

14#