Srpska književnost u XVIII veku

914 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

1755) писана су добрим српским језиком. Исто тако, врло добрим српским језиком штампао је Михаило Максимовић свој Малз! букзарг за велику децу |Беч, 1792). Исто тако Чистое огледалце, которое Мапџкамљ. Ћеркамљ, Стринамљ, Тетамљ, Кумамз, Прилтелицамљ, Снашамљ, Сестрамб, Нећакинамљ и Милостницамљ да би една на другу негледала посвлалценно (Беч, 1793). Сава Текелија написао је народним језиком своје дело Еднаго Арађанина начертанле основанља за обученљле сербске дбие у Араду уредити имћоша (Будим, 1798. Димитрије Николајевић Дарвар, и ако Грк по рођењу, дао је на доста добром народном језику свој превод са грчкога Кевита тивеџскаго Јкона или изображенле человеческаго жилтта и Епиктита стоическаго Ручница. или нравоучителна книжица |Будим, 1799).

Исто као и у књижевном језику, тако и у погледу правописа јављају се код Орба у другој половини ХУШ века јасне реформаторске тежње, на име, место црквене азбуке узима се грађанска, азбука. И та реформа је рускога порекла.

Руска грађанска азбука, створена по угледу на латиницу, прво се јавила у такозваним амстердамским издањима руских књига. Када је !697 године Петар Велики био у Холандији, упознао се са браћом Тесинг, трговцима у Амстердаму. По царевој жељи, један од браће Тесинг, оснује у Амстердаму руску типографију, у којој су се имале штампати руске књиге, сем црквених. Та штампарија, у којој је до 1700 изишла 21 руска књига, пренета је 1707 у Русију, и тамо су се почеле штампати књиге „гражданскаго шрифта«“. 1710, Петар Ве-