Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПГ ВЕКУ 25)

лики, који је био духовни отац и заштитник нове азбуке, наредио је да се уамстердамском азбуком“ имају штампати »историческје и манифактурнија, книги“, а у исто време је наредио да се место црквеним стане служити арапским циФрама.

Грађанска азбука код Срба се јавља доста позно. Изгледа да је прва српска књига штампана грађанском азбуком био Орфелинов Славеносербекла магазинг (1768). Захарија, Орфелин, у своме млетачком буквару Первогв ученле хоташимљ учити сл книгљ писменљм славенскними, коме је био задатак научити за кратко време „нетокмо церковнија, ном гражданскија славенскаго јазика писанија“, има, састава штампаних и грађанском азбуком. Орфелин објашњава зашто уводи ту новину у један буквар за децу. Географска, историјска, научна, у ошште сва световна, |„политическа“) дела у Русији штампају се данас грађанским словима, која још Срби незнају. „Того ради и в сем писанији поставлено здје наставленије, чтоби сербскије дјети купно о церковним и в сем наставлени и тјем способни бити могли к чтенију вејаких политических книг“.

Али та новина наишла је на велики отпор код Срба, који су тврдо држали да је стара црквена азбука „столп православија“, и као па унијатски покушај гледали су на књиге штампане са, помешаним латинским и ћириловским словима. Доситеј Обрадовић прича у Совђтима здраваго разума шта му је у Црној Гори казао један игуман, који му је видео у руци књигу штампану грађашском авбуком: „Каже ми бев обиновенија, и као с трипода, да ако се ја таки књига не оканим, да ћу и то мало што имам памети изиграти: не ви-