Srpska književnost u XVIII veku

934 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

11) Пен'тикости тртода поученља с5 сунахари Сказиваљае из5 книге зовомљ Еллочљ. Тумачења еванђеља, од цветне недеље до краја Петрова поста. Махом беседе Јована Златоуста, Григорија Богослова, Јована Дамаскина и других црквених отада. Писано народним језиком 1743.

19) Слова из'бран'на на праздником светих 07545 наших. Преводи из црквених отаца и „ростскаго армепископа Лазара Барановича“. Писано на народном језику у Сент-Андреји 1745 године.

13) Поученје избрангноге (8 светаго вугема и Ш многлх5 божаств'нљаих писанћи. Превод руот московскаго«“. Народним језиком писано 1745 и 1746.

Цео тај рад Гаврила Стефановића Венцловића није оригиналан. Добар део његових књига сачињавају обични калуђерски_зборници, у којима је он само преписач, и то су ствари које иду у историју писмености, али не и у историју књижевности. Код њега има прилично и превода, и то нарочито са рускога, а нешто мало са пољског. То су преводи дела богословске учености, упразничних“ и „душеполевних“ књига, из доста обилне руске теологије ХУП века. Ти Стефановићеви преводи показују да се код Срба још тада внало за руске теологе и писце, да је руска књижевност код нас вршила утицај јоши пре доласка руских учитеља у Карловце. Стефановић нарочито воли и преводи Лазара Барановича, черниговскога архиепископа, који је у другој половини ХУП века, у доба великих верских борби, био сматран за великог беседника и теолога руске цркве. Баранович се нарочито истакао као полемичар са католичким богословима и као теоријски бранитељ православља, п његове беседе и полемички списи тога правца врло су се згодни учинили Гаврилу