Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 239

патријархом Арсенијем Ш, доселили у Угарску. Његова породица била је угледна и богата, и из ње су изишле три владике, Сава 1, Лонгин и Сава П. У тој већ славној породици, у Јенопољу, 1645 године, док је темишварски крај био под Турцима, родио се и Ђорђе Бранковић. Кнез Ђорђе Ракоци П поставио је његова брата Саву за православног владику „Грка, Раца и Влаха“ у Ердељу. Тај брат је био учен и способан човек, и он је васпитао Ђорђа, и улио му идеју да је рођен за велике ствари. Поред брата, Ђорђе се упознао са ердељским, влашким и молдавским великашима и племићима, и из тих веза доцније је извукао користи. 1663, као „ђак“, то јест као нека врста тумача и секретара, налави се он у посланству које је у Једрене послао ердељски кнез Михаило Апафи, да однесе данак Турцима. Сам Ђорђе је доцније причао да се том приликом састао у Једрену са пећским патријархом Максимом, који се враћао са хаџилука у Јерусалим, да је патријарх тада у њему упознао законитог потомка деспота Ђурђа Бранковића, и да га је тада тајно, са знањем аустријског посланика и са, пристанком „трачких, македонских и других побожних старих бољара“, који су се тада десили у Једрену, миропомавао за српскога деспота. После пет година, Ђорђе и брат му владика, Сава ишли су у Москву и тамо тражили помоћ за српске православне цркве.

Бранковић је, са малим прекидима, од 1668 до 1672 године био у Цариграду, као ердељски тумач. · 1678 поверено му је да на Порти буде као неки посланик угарске опозиције, која је хтела одцепљење од Аустрије. 1675 године добио је титулу „кашућеха[е“. Око 1676 године, Бранковић је